Hapšenja u Srbiji i Crnoj Gori

U rekordnom roku, odmah po sinoćnjem potpisivanju međudržavnog sporazuma o izručenju, u Srbiji je uhapšeno 11 osoba sa poternice Interpola, a u Crnoj Gori šest.

Među uhapšenima u Srbiji su i bivši načelnici i visoki funkcioneri Državne i Javne bezbednosti Crne Gore, koji se terete za ratne zločine nad civilima. Petorica Crnogoraca sumnjiče se za krivična dela organizovanog kriminala, a dvojica, uhapšenih u Požarevcu i Subotici, sumnjiče se za falsifikovanje novca. Akcija hapšenja nije završena.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da su svi uhapšeni izvedeni pred nadležnog istražnog sudiju, koji im je odredio ekstradicioni pritvor.

Zbog ubistva u pokušaju, Crnoj Gori biće izručen narko-diler Zlatko Ajković, a Nenad Bjelajac zbog falisifikovanja novca i zločinačkog udruživanja.

Petorica se sumnjiče za ratne zločine. U odsustvu se, zbog deportacija muslimanskih civila 1992. godine, u slučaju Morinje, u Podgorici već sudi četvorici uhapšenih bivših policajaca - Bošku Bojoviću, Miloradu Ivanoviću, Milisavu Markoviću i Radoju Radunoviću.

Predragu Strugaru sudi se zbog zločina nad albanskim civilima 1999. godine.

U Crnoj Gori je uhapšeno šest od 17 osoba, koliko Srbija potražuje od te države. Najpoznatiji među njima je član Šarićevog klana Boris Laban, koji je uhapšen u Beranama.

Srbiji će zbog trgovine narkoticima biti izručeni Samir Musić i Marko Stanić. Za šverc cigareta tereti se Bogdan Marković iz Pjevalja, a za primanje mita Alen Sijerić.

Dugo čekani sporazum o izručenju, koji su potpisali ministarka pravde Srbije i ambasador Crne Gore Igor Jovović, stupio je na snagu odmah posle potpisivanja u Beogradu.

"Ugovor je potpisan pre ugovorenog datuma zbog operativnih istraga koje su u toku. Očekujem da ćemo uskoro imati rezultate i da će ubrzo uslediti prva izručenja po ovom osnovu", rekla je ministarka pravde Snežana Malović.

Sporazumom su predviđena izručenja za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, pranja novca i drugih teških krivičnih dela, za koja je zaprećena kazna od pet i više godina zatvora, uključujući i ratne zločine.

Ministarka je ocenila da su potpisivanjem ugovora Srbija i Crne Gora pokazale odlučnost da organizovanom kriminalu pruže pravi odgovor.

"Potpisivanjem ovog sporazuma otkolonjene su prepreke koje su u poslednjih godinu dana na polju pravne saradnje opterećivale odnose dve države i njime je napravljen veliki korak, a ovim je i Crna Gora jasno pokazala da ima političku volju da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom", ocenila je Malovićeva.

Potpisani sporazum omogućava da svi oni koji dugo izbegavaju hapšenja i suđenja, skrivajući se iza državljanstva, budu procesuirani.

"Srbija neće biti utočište kriminalcima", rekla je Malovićeva i dodala da je u odnosu na slične ugovore koji su do sada zaključeni sa drugim državama sporazum sa Crnom Gorom korak dalje, pošto je njime obuhvaćen širi spektar krivičnih dela.

Vekarić: Uskoro konkretni rezultati

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je potpisivanje Sporazuma izuzetno značajno i da se ubrzo očekuju konkretni rezultati, jer su neke akcije već u toku.

"Pozdravljamo to potpisivanje, jer nije reč samo o posebnom aktu, već su akcije trenutno u toku i sa obe strane očekuju se brzo konkretni rezultati", rekao je vekarić agenciji Beta.

On je naveo da su potpisivanjem tog sporazuma obe zemlje pokazale mudrost i racionalnost.

"Sporazum je izuzetno značajan jer se njime brišu granice za borbu protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina", istakao je Vekarić.

Sporazum će, pored ostalog, omogućiti izručenje pripadnika kriminalne grupe odbeglog Darka Šarića za koje se veruje da se nalaze Crnoj Gori.

Neki od njih, poput Gorana Sokovića, hapšeni su po poternicama Srbije, ali nisu mogli da budu izručeni zbog ranijih ustavnih prepreka u Crnoj Gori.