Presuda Jurišiću u ponedeljak

Pretres u žalbenom postupku protiv Ilije Jurišića završen je danas, a Apelacioni sud u Beogradu će drugostepenu presudu Jurišiću objaviti u ponedeljak, 11. oktobra.

Jurišić je osuđen prvostepenom presudom pred nekadašnjim Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe i zbog učešća u ratnom zločinu nad kolonom JNA koja se maja 1992. godine povlačila iz Tuzle.

Na današnjem ročištu, zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović rekao je da iz svih dokaza nesumljivo proizilazi da je Jurišić izvršio krivično delo i zatražio strožu kaznu od one koja mu je izrečena u prvostepenom postupku.

Petrović je istakao da su svi svedoci koji su saslušani u drugostepenom postupku, osim nekadašnjeg komandanta kasarne u Tuzli Mileta Dubajića, lično zainteresovani da pomognu Jurišiću da izbegne odgovornost jer su i sami, kako je istakao, učestvovali u "osmišljenoj i perfidnoj akciji 15. maja 1992. godine".

S druge strane Jurišićevi branioci, Đorđe Dozet i Stevan Protić istakli su da nema pouzdanih dokaza da je Jurišić kriv i zatražili od sudskog veća da donese oblobađajuću presudu kao jedino moguće rešenje.

"Ako veće kaže da je na 'vatru odgovoriti vatrom' naredba za napad, onda ga osudite. Odbrana tvrdi da to nije naredba za napad, već je odbrambenog karaktera", rekao je Protić.

Odbrana: Jurišić nije imao naredbodavnu ulogu

Prema rečima Jurišićevog drugog advokata Đorđa Dozeta, Jurišić nije imao naredbodavnu ulogu i nije mogao da utiče na formulisanje naredbe 'na vatru odgovori vatrom'.

To su potvrdili Meho Bajrić, koji je tu naredbu dao, i Budimir Nikolić, koji je bio u prostoriji Operativnog štaba Tuzle kada je Bajrić preneo te reči Jurišiću, rekao je Dozet. 

Sudsko veće pročitalo je dopis iz Ministarstva odbrane u kom se navodi da je Sporazum o mirnom povlačenju JNA iz BiH, koji je potpisan u Skoplju 26. aprila 1992. godine između Blagoja Adžića i Alije Izetbegovića, uništen u NATO bombardovanju zgrade Generalštaba u Beogradu 1999. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine nema pisani sporazum i u tom smislu on ne postoji kao pisani trag, rekao je zamenik tužioca Milan Petrović, navodeći, međutim, da dokazi upućuju na to da su se dve strane odmah sporazumele oko mirnog izmeštanja JNA i da je "zasigurno postojao sporazum i dogovor".

Po mišljenju odbrane, u toku postupka nije dokazano postojanje sporazuma između SRJ i BiH o mirnom povlačenju vojske, a kao dokaz za za to dostavili presudu suda u Londonu u postupku izručenja Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Branioci su sudskom veću ukazali da je londonski sud u odluci zaključio da sporazum ne postoji, a da je svedočenje zamenika tužioca u postupku oko ekstradicije Ganića ocenjeno kao "nepouzdano".

"Nijednim dokazom nije utvrđeno da sporazum postoji. Pošto nije uložila žalbu na odluku suda u Londonu, stiče se utisak da je naša zemlja tu odluku učinila pravosnažnom", istakao je Protić.

Pretres su pratile nevladine organizacije, Misija OEBS, ambasador BiH u Srbija Boriša Arnaut.

Veće za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu otvorilo je 22. septembra pretres protiv Jurišića i saslušalo 14 svedoka.  Među saslušanim svedocima bio je nekadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić, koji je svedočio putem video linka iz suda u Sarajevu, a ponovo su saslušani i komandant kasarne Mile Dubajić i Meho Bajrić koji je bio pretpostavljeni Jurišiću.

Jurišić je tokom postupka negirao da je izdao naredbu o napadu, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".

Uhapšen je 2007. godine na beogradskom aerodromu i od tada je u pritvoru.

U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.