Čelić za RTS: Presudom u Hagu niko nije dobio zadovoljenje pravde, prvi put drugačije svetlo na događaje na KiM

Hašim Tači i još trojica bivših komandanata takozvane OVK osuđeni su juče u Hagu na ukupno 81 godinu zatvora. Posle presude usledili su neredi i u Hagu i u Prištini. U Hagu su se demonstranti sukobili sa policijom. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. U Prištini su pristalice OVK gađale prostorije Euleksa i privremenih institucija.

Predsednik Upravnog odbora Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić istakao je da dolazi iz porodice žrtava s Kosova i Metohije.

Njegov stariji brat je, kako je rekao, kidnapovan 14. juna u Prištini, a tek nakon tri godine porodica je saznala njegovu tragičnu sudbinu. Na pitanje da li je očekivao ovakav ishod suđenja, odgovorio je da njegova očekivanja nisu bila velika.

"Koliko je Ivana, Milana, Zorana, Dragana, na stotine drugih i njihovih porodica dobilo zadovoljenje pravde jučerašnjom odlukom suda? Rekao bih – niko", naveo je Čelić, dodajući da optužnica nije obuhvatila najveći deo zločina nad Srbima.

Podsetio je da je od 1998. do kraja 1999. godine ubijeno više od hiljadu Srba, a kidnapovano više od devet stotina, pri čemu su najbrojniji zločini počinjeni upravo posle 10. juna 1999. godine, period koji, kako objašnjava, ova optužnica ne pokriva jer su tužioci i sudije smatrali da nakon uspostavljanja mira na Kosovu i Metohiji ne može biti reči o ratnim zločinima.

Podsetio je i na nalaze Savetodavnog veća za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UNMIK), koji su utvrdili odgovornost UNMIK-a i KFOR-a za brojna kidnapovanja i nestanke Srba nakon 10. juna 1999. godine.

Prvi put drugačije svetlo na događaje na Kosovu

Govoreći o samoj presudi, Čelić ocenjuje da utisci nisu jednoznačni.

"Ovo je po prvi put da se baca jedno drugačije svetlo na događaje na Kosovu i Metohiji. Do sada smo imali crno-belu sliku – Srbi su bili na strani crne slike, a Albanci na beloj, dobroj strani. Ovog puta imamo neke nijanse koje bacaju senku na ovoj strani, uslovno rečeno beloj", pojasnio je sagovornik RTS-a.

Upravo u tome vidi i razlog reakcije albanskog javnog mnjenja – po prvi put se, kako kaže, govori o organizovanim, sistematskim krivičnim delima ljudi koji su bili na samom vrhu piramide takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, čime se negira teza da je reč bila o običnoj gerili. Podsetio je i na slučajeve Limaj i Haradinaj, u kojima su, kako navodi, misteriozno nestajali svedoci, ocenivši da opstrukcija pravde sama po sebi ukazuje da "nešto tu nije u redu".

Dvostruki standard Haga i Prištine

Osvrćući se na izrečenu kaznu – sto godina manju od maksimalno tražene za svu četvoricu – Čelić je ukazao na paralelu sa suđenjima u Prištini, poput slučaja "Banjska", gde je za navodnu oružanu pobunu i četiri žrtve (tri srpske, jedna albanska) izrečeno dve doživotne kazne i jedna od trideset godina.

"Ovde, koliko znamo, imamo oko tri stotine žrtava, preko devedeset šest ubistava, a imamo kazne dvadeset pet i niže od toga, što govori o jednom, najblaže rečeno, dvostrukom standardu kada je reč o suđenju", naveo je Čelić.

Ocenio je da je reč o neujednačenom standardu i Haga i Prištine – "kada su optuženi Srbi, standard je jedan, a kada su optuženi Albanci, drugi, bez obzira na težinu krivičnog dela".

Reakcije na presudu ne iznenađuju ga, budući da se, kako kaže, u Prištini od 2008. godine gradi javna politika po kojoj je takozvana Oslobodilačka vojska "nedodirljiva", navodeći primer bivšeg gradonačelnika Zvečana koji je krivično gonjen jer je kritički komentarisao događaje u Račku.

Osvrnuo se i na napade na zgradu Euleksa, objašnjavajući da je ta misija, za razliku od privremenih institucija, jedina međunarodna misija sa izvršnim mandatom u krivičnim stvarima, koja je pružala logističku podršku Specijalizovanim većima u saslušavanju svedoka.

"Da nije Euleksa, verovatno ne bi bilo ni ove jučerašnje prvostepene presude", istakao je Čelić.

Upitan kakav očekuje konačan epilog, s obzirom na to da obe strane imaju pravo na žalbu, Čelić je podsetio na negativno iskustvo iz prakse Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju u predmetu "Oluja", gde je Ante Gotovina u prvom stepenu osuđen na dvadeset godina, da bi u drugostepenom postupku svi optuženi bili oslobođeni.

"Bojim se da su i ove jučerašnje demonstracije, i u Hagu i u Prištini, u funkciji pritiska već sada na Apelaciono, drugostepeno veće", upozorio je sagovornik RTS-a.

Bez zločina protiv čovečnosti – zločini zastarevaju

Čelić je posebno ukazao na to da presuda obuhvata ratne zločine, ali ne i zločine protiv čovečnosti, što smatra ključnim problemom. Objasnio je da bez te kvalifikacije krivična dela počinjena nakon 10. juna 1999. godine, poput otmice njegovog brata, praktično predstavljaju "obična ubistva" i "obična kidnapovanja".

"To znači da gonjenja za ta krivična dela zastarevaju, da se nikada neće moći dostići ovozemaljska pravda za ta krivična dela. Da su potpadala pod ratne zločine, ona ne bi zastarevala", naveo je Čelić.

Podsetio je i na nalaz Klinta Vilijamsona, šefa specijalnog istražnog tima formiranog 2011. godine nakon Dik Martijeve rezolucije Saveta Evrope, koji je 2014. utvrdio da je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova planski etnički čistila čitave predele Kosova i Metohije od Srba i drugih nealbanskih zajednica. Taj nalaz, međutim, tada nije imao procesno-pravnu vrednost, a šest tačaka optužnice koje su se odnosile upravo na zločin protiv čovečnosti na kraju su otpale iz presude.

"Mi koji smo tada doživeli sve što smo doživeli 1998. i 1999. znamo da su Srbi stradali, nažalost, samo zato što su bili Srbi", zaključio je Čelić.

Očekuje dalji pritisak na Srbe

Na pitanje da li očekuje da se otvore novi postupci, s obzirom na to da se u presudi pominje još šest ili sedam imena učesnika "zajedničkog zločinačkog poduhvata" koji nisu optuženi, Čelić je rekao da to nije isključeno, ali da ne očekuje šire širenje krivične odgovornosti, upravo zbog iskustva s dvostrukim standardima.

Upitan očekuje li nove nemire, Čelić je ocenio da presuda neće dovesti do suočavanja s prošlošću u albanskom društvu.

"Albansko društvo će ostati možda još čvršće na pozicijama da je neupitna prošlost takozvane Oslobodilačke vojske Kosova – na tome se gradi nov identitet takozvanog Kosova. Ne očekujem masovne nemire, ali očekujem, bojim se, jednu još žešću, sistemsku pritisak na Srbe i njihove preostale institucije na Kosovu i Metohiji", zaključio je Dušan Čelić, docent na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.