Borba sa vatrom u Srbiji – požarišta se smiruju, ali vetar donosi nove probleme

Hiljade hektara šume i rastinja progutala je vatra, a dok se jedno žarište smiruje, drugo preti da se ponovo aktivira. Visoke temperature, suša i vetar i dalje ne daju razlog za opuštanje. Marko Marinković iz "Vojvodinašuma" rekao je za RTS da je na Deliblatskoj peščari opožareno 3.065 hektara i da je situacija stabilna, ali da nema opuštanja. Nikola Petrić iz "Srbijašuma" ističe da i dalje postoje dva fronta borbe sa požarom na Stolovima, a problem predstavlja jak vetar.

Marko Marinković iz "Vojvodinašuma", gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavio je da je požar na Deliblatskoj peščari i dalje aktivan unutar granica protivpožarnih pruga, koje su široke i atipične i kreću se u rasponu od 30 do 50 metara. U kratkom roku uspeli su da ih naprave u dužini od 60 kilometara.

"Postoje još uvek tri velika i dva manja žarišta, a požar se gasi u okviru tih granica. Pratimo situaciju 24 sata dnevno. Cilj je da odbrambene pruge odbranimo i da ih požar ne probije", ističe Marinković.

Prema njegovim rečima, koriste Nacionalni inteligentni monitoring šuma Republike Srbije, a prema podacima od juče, opožareno je 3.065 hektara. Nastavljaju saradnju sa MUP-om, koji rukovodi akcijom.

"Imamo svakodnevno više od 300 ljudi na terenu, 70 mašina i helikoptere po potrebi. Situacija je stabilnija, ali nije bezbedno. Teren je takav da ne možemo da se opustimo i očekujemo da će požar biti ugašen u relativno kratkom vremenskom periodu, odnosno za dan, dva ili tri", navodi Marinković.

Danonoćna dežurstva

Marinković ističe i da je prvi požar izbio 21. jula na mestu gde je dobra preventiva sprovođena u centralnom, nepristupačnom delu Deliblatske peščare, a požar je detektovan video-nadzorom.

"Požar je uočen 21. jula i ugašen je, a od tada su organizovana dežurstva 24 sata, sa po 20 ljudi. Sve vreme smo na terenu. Sve je urađeno kako treba. Posle toga se požar javio 26. jula, pa 2. avgusta i sve vreme je gašen i lokalizovan. Dežurne ekipe su ponovo 5. avgusta snimile aktiviranje požara, kada je jedan inženjer lakše povređen", priča Marinković.

Marinković ukazuje da je reč o peščanoj podlozi obogaćenoj humusom koji se nalazi na površini. Kada se tome dodaju vetrovi koji menjaju pravac, jasno je zašto je bilo teško zaustaviti širenje požara.

Dodaje da će se tri meseca nakon gašenja požara raditi plan sanacije štete, koji će biti operativan i detaljan, uz angažovanje šumarske struke i simuliranje prirodnih uslova.

"Pašnjaci će se na Deliblatskoj peščari brzo obnoviti, kao i bagremi uz naše minimalne mere, ali je bitno da uvedemo lišćare gde možemo da obogatimo mešovitost", objašnjava Marinković.

Problemi sa vetrovima i štetom

Nikola Petrić iz "Srbijašuma", koji se nalazi na krajnjem istočnom obodu Stolova, kaže da situacija još nije pod kontrolom i da požar i dalje ima dva fronta, jer duva jak vetar.

"Između ta dva fronta nalazi se najviše vatrogasaca, gde je i najveće gorenje, kao i radnika JP 'Srbijašume'", kaže Petrić.

Naglašava, takođe, da na dugim planinskim kosama vatra ne može da se gasi sa zemlje jer je rizik od povređivanja vatrogasaca prevelik, što bi moglo da dovede do još težih posledica.

Podseća da je požar prvo izbio u blizini železničke pruge Kraljevo–Raška, koja se nalazi u blizini Ibarske magistrale, i da se odmah krenulo sa izlaskom na teren.

"Ekološka šteta, koja će se procenjivati nakon potpunog gašenja požara, sigurno je velika i moći će da se posmatra na više nivoa. Direktna šteta na biljnim vrstama je velika. Oko 700 biljnih taksona je prepoznato, što čini petinu svih biljaka u Srbiji. Može i golim okom da se vidi koliko ima ugljenisanog materijala", navodi Petrić.