Balkanska ruta droge

Srbija je jedna od glavnih tranzitnih zemalja balkanske rute za trgovinu drogom, koja se iz centralne Azije krijumčari ka centralnoj i zapadnoj Evropi, dok u zemlji ostaje relativno mala količina narkotika, navedeno je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o globalnim naporima u suzbijanju trgovine narkoticima, prenosi Tanjug.

U trgovini narkoticima na prvom mestu je heroin iz centralne Azije. Eksperti procenjuju da se tom rutom iz Avganistana godišnje prokrijumčari više od 80 tona te droge, piše u izveštaju objavljenom na veb-sajtu Stejt departmenta.

Sve više je zastupljena i marihuana iz Albanije, koja se preko Crne Gore i Srbije švercuje ka zapadnoj Evropi, a srpske grupe organizovanog kriminala pojačale su šverc kokaina iz Južne Amerike direktno u Evropu, mada deo te droge dolazi i u Srbiju.

Prema procenama srpskih vlasti, u zemlji ostaje relativno mala količina droge za domaću potrošnju.

U periodu od januara do septembra 2009. godine u Srbiji je ukupno zaplenjeno 655,3 kilograma droge, od čega 107,4 kilograma heroina, 501,3 kilograma marihuane, 9,9 kilograma kokaina, 15,4 kilograma hašiša, više kilograma tableta ekstazija, LSD, amfetamina i drugih sintetičkih droga.

U prvih devet meseci prošle godine, zbog proizvodnje, distribucije i posedovanja narkotika uhapšene su 3.592 osobe, a zbog omogućavanja konzumiranja droge još 155 ljudi.

Godine 2008, od 4.178 optuženih za iste zločine, osuđeno je njih 3.870, od kojih više od polovine na uslovne kazne, novčane globe ili društveno-koristan rad, dok su zatvorske kazne retko bile duže od tri godine.

Problemi "porozne" granice i korupcija

Među glavne probleme Srbije spadaju "porozne" granice i korupcija, dok je napredak ostvaren u oblasti saradnje sa susedima, kao i s južnoameričkim zemljama i SAD.

U izveštaju je navedeno da izuzetak u tom pozitivnom trendu predstavlja saradnja s Kosovom, pošto Srbija ne priznaje nezavisnost tog regiona i iz tog razloga ne sarađuje direktno s predstavnicima vlade u Prištini, niti učestvuje na međunarodnim skupovima na koje su pozvani i predstavnici Kosova.

Kada je reč o korupciji, Stejt department je napomenuo da nema dokaza o umešanosti visokih funkcionera Vlade.

"SAD će nastaviti da podržavaju napore srpskih vlasti u suzbijanju šverca narkotika u regionu, a narednih godina bi volele da Srbija pojača saradnju s Kosovom i Euleksom", poručio je Stejt department.

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo, američki stručnjaci su naveli da se vlasti u Prištini suočavaju s rastućim domaćim tržištem droge, poroznim granicama, korupcijom, ograničenim novčanim sredstvima zbog kojih, kako je navedeno, suzbijanje ove grane kriminala ne smatraju prioritetom.

Od januara do septembra 2009. godine, kosovska policija je zaplenila 27,7 kilograma heroina, 2,4 kilograma kokaina, 19,5 kilograma marihuane i 2,2 kilograma hašiša. U istom periodu, zbog trgovine drogom je uhapšeno 275 ljudi i podignuto 169 optužnica.

Kfor nije ovlašćen za borbu protiv trgovine drogom, a zaplene koje je izveo bile su u okviru drugih dužnosti.

"Teško je proceniti u kojoj meri korupcija utiče na trgovinu drogom. Mada nema dokaza za sistematsku korupciju u kosovskoj policiji ili carini, ima izveštaja o pojedinačnim slučajevima", navedeno je u dokumentu.