Nastavljeno suđenje za paljenje američke ambasade u Beogradu

Na suđenju za paljenje američke ambasade u Beogradu, prvi je svedočio Spasoje Vulević, koji je detaljno objasnio kako je tokom protesta imao zadatak da evakuiše sve ljude iz te ambasade.

Nakon što je ambasador SAD u Srbiji i njegovo obezbeđenje odbilo da napusti zgradu, on je odlučio da sa svojim ljudima uđe unutra, što mu je šef obezbeđenja i dopustio.

Pri ulasku Vuletić je objasnio da su u hodniku zidovi puštali CS hemijsku supstancu nalik na suzavac, kako bi sprečili one koji protestuju da uđu unutra.

Slušao je, kako je rekao, naređenja tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića. Međutim na pitanje jednog od advokata pomenuo je i da ga je tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije, optuženi Mladen Kuribak, zvao da pita šta se dešava, i da je to jedini razgovor koji je vodio sa njim.

Drugi svedok, Nikola Popovac, bio je pomoćnik tadašnjeg načelnika beogradske policije optuženog Stevana Bjelića.

Popovac je ispričao da je tog dana bio u štabu sve do završetka protesta, ali da nije bio na rukovodećem mestu u toku akcije.

Prema planu on je istakao da samo rukovodilac štaba može da izdaje naređenja jedinicama koje su na terenu.

Sledeće suđenje zakazano je za 17. maj, kada su pozvani svedoci da daju svoje iskaze.

U ovom predmetu prvooptuženi je nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda Slobodan Vukolić, dok je drugooptuženi tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić, kao i tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak.

Pored njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik, i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković.

Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz svoje nadležnosti za zaštitu ovih objekata, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti.

Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa.

Policajci su optuženi za krivično delo "teško delo protiv opšte sigurnosti", jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti naneli štetu objektima ambasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po život ljudi i imovine.

U prostorijama ambasade stradao mladić

Usled njihovog nečinjenja, zapaljena je ambasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V.

Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ i uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici.

Prvom optužnicom, oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice, i Viši sud i Apelacioni sud odbili kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon ponovljenog suđenja, početkom 2019. godine pravosnažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".

Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje.

Šteta na Ambasadi SAD, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi ukupno oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu.

Što se tiče smrti Z.V., koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD, sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imala veze sa tom tragedijom.