Optužen sam za zločine armije druge države

General Perišić optužen je za podržavanje i pomaganje granatiranja i snajperskog delovanja na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske 1993-95. godine, za ubistvo oko 7.000 Muslimana i premeštanje stanovništva u Srebrenici u leto 1995. godine, te za to što nije preduzeo istragu o raketnim napadima na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine u maju 1995. godine.

"Verujem da je optužnica protiv mene jedinstvena u međunarodnom ratnom pravu. Nikada pre, komandanti ili načelnici Generalštaba nisu smatrani odgovornim za zlodela koja su počinili pripadnici armija drugih država ili entiteta", rekao je general Perišić obraćajući se sudijama na početku drugog dana procesa.

Perišić je kazao da "zločini nemaju nacionalnost" i da svi počinioci "moraju biti kažnjeni".

On je izrazio je žaljenje zbog "svake žrtve", i saučešće njihovim porodicama.

Rekavši da haški tribunal smatra jedinim mestom na kojem može odbraniti svoju čast, kao i "dostojanstvo Vojske Jugoslavije", Perišić je rekao da je uveren da će sudije "bez ikakvih predrasuda sagledati argumente" optužbe i odbrane, i "doneti pravednu i časnu odluku" - "da se optužba odbacuje i utvrđuje moja nevinost".

Vreme kada je bio na čelu VJ, general Perišić je nazvao "izuzetno složenim" zato što se rat u BiH rasplamsavao, u Hrvatskoj je situacija bila "ni rat, ni mir", a SRJ je bila pod međunarodnim sankcijama.

Naglasio je da je bio "osposobljen da prepozna interese građana i država" i spreman da u njihovoj zaštiti da i svoj život, ali da je isto tako uvideo da je "vladajući režim stvarao lične interese iznad interesa države".

Po rečima Perišića, vrh VJ je u to vreme uspeo da spreči širenje rata na Srbiju, zloupotrebu vojske i da omogući demokratski razvoj u državi.

"U to vreme, učestvovali smo u oslobađanju talaca i francuskih pilota koje je Vojska Republike Srpske zarobila tokom NATO bombardovanja. To je omogućilo potpisivanje Dejtonskog sporazuma u Parizu, što, nadam se, nisu zaboravili naši francuski prijatelji, predsednik Žak Širak i načelnik Generalštaba francuske vojske", podvukao je Perišić.

Kako je rekao, postojala je stalna opasnost da bude smenjen, ali se jedino plašio da će posle toga doći do "zloupotrebe vojske" i "širenja rata na Kosovo", što se i dogodilo.

"Pokušao sam da utičem na režim, izbegavajući jedino vojni udar, a kada sam shvatio da nas njegove odluke vode u rat sa NATO, izašao sam u javnost s onim što nas očekuje ako ne budemo poštovali rezolucije Saveta bezbednosti UN", izjavio je Perišić, dodajući da je zatim nezakonito smenjen.

Zatim ga je predsednik SRJ, precizirao je, "isključio iz VJ" uskraćujući mu prava, a pošto je osnovao stranku u cilju "borbe protiv totalitarizma", oduzet mu je i čin.

General Perišić je napomenuo i da je učestvovao u "artikulisanju kreativne energije stotina hiljada demonstranata" 5. oktobra 2000. godine, zahvaljujući kojoj je smenjena vlast Slobodana Miloševića.

Podsetio je i da je kao potpredsednik Savezne vlade dao doprinos u kreiranju zakona o saradnji s Haškim tribunalom, kao i da je u martu 2005. čim mu je optužnica Tribunala uručena, izjavio da će dobrovoljno stupiti pred sud.

"Tada sam verovao i sada verujem da će sudije, kada pošteno sagledaju ono što se događalo i ono što sam učinio utvrditi da nisam kriv", rekao je Perišić.

Suđenje se nastavlja iskazom prvog svedoka optužbe.

U 13 tačaka optužnice, Perišiću se na teret stavljaju ubistva, nehumana dela i napadi na civile u Sarajevu, zatim ubistva, progon, nehumana dela i istrebljenje u Srebrenici, te ubistva, nehumano postupanje i napadi na civile u Zagrebu.