Hag traži doživotnu za Tolimira

Predstavnica Haškog tribunala Nerma Jelačić potvrdila je da je tužilaštvo zatražilo doživotnu zatvorsku kaznu za penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, optuženog za genocid u Srebrenici.

Tužilac Piter Mekloski u sinoćnoj završnoj reči rekao je da je, tokom suđenja, dokazao Tolimirovu krivicu za organizaciju i sprovođenje operacije ubijanja više od 7.000 Muslimana u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela Srebrenicu.

Doživotnu zatvorsku kaznu, tužilac Mekloski opisao je kao jedinu primerenu.

"General Tolimir mora snositi odgovornost zato što je bio na čelu ubilačke grupe" koja je od 13. do 16. jula 1995. sprovela naređenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića da svi vojno sposobni muslimanski muškarci iz Srebrenice budu ubijeni, rekao je tužilac Mekloski.

Tolimir je time, po rečima tužioca, "dao značajni doprinos" sprovođenju udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je ubijeno više od 7.000 srebreničkih Muslimana.

Tužilac Mekloski naglasio je da je taj "užasni zločin", po naređenju predsednika RS i komandanta VRS, "isplanirala i sprovela" bezbednosno-obaveštajna uprava Glavnog štaba VRS na čijem je čelu bio general Tolimir.

Operaciju masovnog ubijanja Muslimana na terenu je organizovao Tolimiru podređeni bezbednosni oficir Glavnog štaba Ljubiša Beara, a sprovele su je snage Drinskog korpusa VRS i odred pod kontrolom GŠ, rekao je tužilac Mekloski.

Tribunal je 2010. nepravosnažno proglasio pukovnika Bearu krivim za genocid u Srebrenici i osudio na doživotni zatvor. Zajedno sa Bearom, na doživotni zatvor tada je osuđen i Vujadin Popović, bezbednosni oficir Drinskog korpusa VRS.

Prema rečima tužioca, operaciju ubijanja velikog broja Muslimana, Tolimirova bezbednosno-obaveštajna uprava sprovela je za četiri dana sa zapanjujućom efikasnošću i "hladnom okrutnošću", što dokazuje da je lanac komande bio u potpunosti uključen u počinjenje zločina.

Tolimir: Optužbe bez pravnog i činjeničnog osnova

Zdravko Tolimir je u završnoj reči rekao da su optužbe protiv njega za genocid u Srebrenici neosnovane i tokom suđenja nisu dokazane.

Sugerišući da bi trebalo da bude oslobođen, general Tolimir je na početku završne reči istakao je da je Tužilaštvo, tokom procesa, protiv njega iznelo veliki broj optužbi "bez pravnog i činjeničnog osnova", kao i dokaza spekulativne prirode.

"Tolimir je, po tužilaštvu, značajno doprineo dvostrukom udruženom zločinačkom poduhvatu - ubijanja vojno sposobnih muškaraca i progona stanovništva Srebrenice. Nijedan od tih navoda nije zasnovan na činjenicama koje se mogu dokazati van razumne sumnje", rekao je Tolimir, koji se brani sam.

General Tolimir je tokom rata u BiH, od 1992. do 1995. godine, bio pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove tadašnjeg komandanta VRS Ratka Mladića.

"Tužilaštvo kaže da sam bio jedan od najbližih saradnika i savetnika generala Mladića, pretpostavljajući krivičnu odgovornost Mladića koja u ovom predmetu nije dokazivana. Činjenica da sam bio njegov pomoćnik ne može biti osnov za izvlačenje zaključaka o mojoj odgovornosti", naglasio je Tolimir.

Optuženi je tvrdio i da su svedoci optužbe, a naročito oni koji su priznali krivicu, nagodivši se sa tužiocima, teretili "bez ikakvih
dokaza".

Kao primer pomenuo je bivšeg oficira VRS Momira Nikolića koji je priznao krivicu za učešće u srebreničkom zločinu zbog čega je osuđen na 20 godina zatvora, a zatim je u korist tužilaštva svedočio na više haških suđenja.

Tolimir je istakao i da je tokom suđenja dokazano da su Srebrenica i Žepa, iako proglašene demilitarizovanim zonama, bile korišćene kao "vojna uporišta" Armije BiH u čiju su korist protiv VRS delovali i Unprofor i NATO.

Optužnica protiv Zdravka Tolimira

Tolimir je u osam tačaka optužen za genocid, udruživanje radi počinjenja genocida, istrebljenje, ubistva, progon, prisilno premeštanje i deportaciju Muslimana iz Srebrenice iz Žepe od jula do novembra 1995.

Prema optužnici, snage VRS su u sistematski pogubile oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice na više lokacija u okolini Zvornika i Bratunca, u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

Suđenje generalu Tolimiru u Hagu počelo je 26. februara 2010. godine. Tužioci su pred sudije izveli 126 svedoka, a Tolimir, koji se  brani sam, samo četiri.

Tolimir je uhapšen u 31. maja 2007, a sutradan su ga vlasti Republike  Srpske prebacile u Hag. Vlada Srbije, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, saoštila je tada da je Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj.

Tolimir je, međutim, u prvom pojavljivanju pred Tribunalom tvrdio je da je uhapšen u svom stanu u Beogradu, a onda prebačen preko Drine u Republiku Srpsku.

U prvom pojavljivanju pred sudijom u Hagu, 4. juna 2007, Tolimir je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija, u skladu s pravilima Tribunala, u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv.