Odbijena Radićeva tužba za odštetu

Viši sud u Beogradu odbio je, kao neosnovan, tužbeni zahtev oficira nekadašnje JNA Miroslava Radića da mu država Srbija isplati naknadu nematerijalne štete od 50 miliona dinara, izjavila je Tanjugu portparolka tog suda Dušica Ristić.

Kao prvi Srbin koji se vratio sa oslobađajućom presudom iz Haškog tribunala, Radić traži odštetu od 50 miliona dinara zbog neosnovanog boravka u pritvoru Haškog tribunala u trajanju od četiri godine, šest meseci i šest dana.

Radićev advokat Slobodan Pavlović najavio je za Tanjug da će uložiti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu na tu presudu kojom je sud procenio da Srbija nije objektivno odgovorna za njegovneosnovani boravak u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, jer je postupala na osnovu Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Viši sud je u detaljnom obrazloženju presude, pored ostalog, naveo da veštačenja u kojima je konstatovano ozbiljno pogoršanje Radićevog zdravlja zbog dugogodišnjeg pritvora ne utiču na presudu.

Sud se pozvao na niz zakona i Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom prema kojem je Srbija bila obavezna da ga uhapsi i izruči, naveo je advokat Pavlović. Prema njegovim rečima, Srbija baš po tom zakonu ima i obaveze kao član Ujedinjenih nacija, osnivača Haškog tribunala i objektivnu odgovornost za njegov neosnovani pritvor.

Radić zbog pretrpljenog fizičkog bola traži odštetu od osam miliona dinara, 12 miliona dinara traži zbog duševnih bolova koje je pretrepeo usled povrede časti i ugleda, 10 miliona dinara zbog povrede slobode i prava, osam za pretrpljeni strah i još 12 miliona dinara na ime umanjenja sposobnosti za rad.

Ministarstvo pravde Srbije ranije je kao neosnovan odbilo Radićev odštetni zahtev, a Haški tribunal ne priznaje odštetno pravo oslobođenima od optužbe za ratne zločine.

Država Srbija smatra da nije odgovorna za štetu koju je Radić eventualno pretrpeo boravkom pritvorskoj jedinici Tribunala u Hagu, odnosno da ona ne može da bude tužena strana u tom sporu (nije pasivno legitimisana) pošto se krivični postupak protiv njega nije vodio na njenoj teritoriji.

Radić je u jesen 1991. godine komandovao prvom četom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru. Bio je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Oni su u javnosti poznati kao "vukovarska trojka".

Pretresno veće Haškog tribunala ranije je osudilo Mrkšića na 20 godina zatvora, Šljivačanina na 10 godina, koju je izdržao u pritvoru. Radić je pravosnažno oslobođen svake odgovornosti.