Jak dinar, slabiji izvoz

Dinar nastavlja da jača i danas će dostići najvišu vrednost u ovoj godini, jer će zvanični srednji kurs biti 100,5 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Inflacija je na rekordno visokom nivou u proteklih godinu dana, a dinar je sve jači prema evru. Za laike to je još jedna specifičnost srpske ekonomije, ali za eksperte snažan dinar nije iznenađenje.

Ekonomista Miladin Kovaćević kaže da kapital dolazi iz inostranstva i na deviznom tržištu se menja za dinare. "Na taj način povećava se ponuda deviza i ta sredstva idu na tržište hartija od vrednosti ili na repo tržište NBS", kaže Kovačević.

"Kupuju se trezorski zapisi sa prosečnom kamatom u visini od 13 odsto, povećava se ponuda na deviznom tržištu i na taj način vrši pritisak na kurs ka apresijaciji dinara", objašnjava Kovačević.

Bankari kažu da je kupovina hartija od vrednosti logičan izbor za njih, jer je sve manje kreditno sposobnih klijenata.

S druge strane, visoki prinosi na hartije od vrednosti i stabilan kurs odlična su prilika za zaradu. "Poslovne banke su investirale u ove poslove, one su bile i pre i za vreme krize investitori u repo transakcije državnih hartija od vrednosti", kaže Bojan Lečić iz "Banke Inteza".

Međutim, prema njegovim rečima, takav kurs neće biti dugoročno održiv, jer destimuliše izvoz.

Dve trećine kredita u Srbiji vezane su za evro, pa je to građanima, uz najavu olakšica u otplati, prilično rasterećenje. Ona trećina koja je zadužena u dinarima, više brine o inflaciji nego o kursu.

Osim novca koji je investiran u hartije od vrednosti, jačanju dinara doprineli su i građani iz dijaspore koji su došli u Srbiju tokom uskršnjih praznika. Zahvaljujući njima, Srbija je sa oko 3,5 milijardi evra transfera godišnje, među prvih deset zemalja u svetu koje primaju najviše novca od iseljenika.