Decimale između trgovaca i banke

Zbog visokih troškova kovanja sitnih apoena i inflacije, od 2007. godine, račune sa dve decimale nemoguće je platiti tačno u paru, pa se oni zaokružuju, naviše ili naniže. Ako su poslednje dve decimale manje od 50 para računi se zaokružuju na nulu, a oni od 50 do 99 zokružuju se na dinar.

Trgovine uglavnom imaju račune koji se završavaju na devedeset para, a onih deset para se zaokruži na dinar i to je čista dobit trgovaca.

Ako se uzme broj artikala u jednom danu u svim objektima, puta 365 dana u godini, dolazi se do prihoda koji je i do milion evra u samo jednom poznatom trgovačkom lanacu.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je ta situacija neodrživa i predlažu da se ukinu decimale i tako smanje ogromni troškovi kovanja novca.

"Zbog velikog pritiska građana i njihovog velikog interesovanja oko ove teme, može da se napravi istraživanje u okviru Ministarstva trgovine da se vidi kako izgleda kalkulacija jedinične cene proizvoda i šta bi to značilo kada bi ukinuli apoene i u izražavanju cene pojedinačnog proizvoda", rekla je direktorka Trezora NBS Blaženka Robović.  

Prema računicama centralne banke samo zbog nevraćanja starih apoena izgubili su 15 miliona evra, što je dovoljno da se završi nova zgrada Kliničkog centra Srbije.

Sekretar Uruženja banaka Srbije Veroljub Duglić tvrdi da je rešenje u novom zaokruživanju ili neka slična mera koja bi afirmisala papirne novčanice.

U Ministarstvu trgovine još niko nije dao objašnjenje o denominciji dinara i zaokruživanju cena bez decimala manjih od sto para.

Inače, teško je obračunavati i poreze na tako male brojeve, to jest neracionalno je i sa stanovišta platnog prometa i poreske politike.