Više keš kredita sa dužim rokom otplate

Do pre nekoliko godina, građani su srljali u gotovinske kredite i time podsticali inflaciju, što je primoralo Narodnu banku Srbije da ograniči takvu vrstu zaduživanja, omogućivši bankama da odobravaju keš kredite sa rokom otplate do dve godine, uz obavezno učešće. Međutim, kako je lična potrošnja drastično smanjena, banke su počele da odobravaju kredite i na duži rok.

Pojedine banke počele su da odobravaju gotovinske kredite u dinarima na period od pet do deset godina. To je i najskuplje zaduživanje, pa su građani od početka godine smanjili dug po tom osnovu za čak 40 milijardi dinara.

Ima i onih koji su čekali keš kredit na duži rok. Za Anatolija Hetmana, na primer, to je veliko olakšanje.

"Uzeću kredit kako bih pokrio prethodne dugove po karticama i raniji keš kredit, ali računam da će mi nešto para i ostati", kaže Hetman.

Za neke banke gotovinski krediti su prava poslastica. Ipak, gotovina je svuda najskuplja, pa banke nude različite uslove jer je i rizik povećan.

"Razmatramo jedno duže ograničenje, koje će biti pokriveno dodatnim sredstvima obezbeđenja u vidu hipoteke i žiranata. Kad god je rok duži, veći je i rizik sa strane proizvoda, ali ono što je bitnije za klijente jeste to da se radi o dinarskim kreditima i da će rate biti manje", kaže Nebojša Đorđević iz Alfa banke.

Do sada su keš pozajmice odobravane na 24 meseca, najčešće sa deviznom klauzulom a sada se razvlače bez učešća.

Na primer, za kredit od 50.000 dinara na 60 meseci, uz mesečnu kamatu od 2,1 odsto, rata je oko 1.500 dinara. Na 100.000 dinara, rata bi se duplirala, a na pozajmljenih 250.000 hiljada, mesečna otplata je 7.500 dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković smatra da Narodna banka želi da relaksira banke, kako bi one ponudile više kredita.

"Ono što može biti rizik, jeste uticaj tih kredita na inflaciju, ali za sada to ne vidimo kao veliku opasnost jer je obim prometa u maloprodaji u permanentnom padu", smatra Živković.

Banke, trenutno, 120 milijardi dinara drže u hartijama od vrednosti, i za to od centralne banke dobijaju kamatu od oko 13 odsto godišnje.

Novim propisima, bankama je omogućeno da deo tog kapitala preusmere građanima preko keš kredita sa kamatama koje su daleko isplativije.