Sprečeno prelivanje krize u Srbiju

Kako će nakon grčke krize Evropska unija pregovarati sa zemljama koje bi da budu njene članice, znaćemo od jeseni. Tada će evropski zvničnici obelodaniti i nove elemente ekonomske politike.

Za zemlje regiona, upozoravaju stručnjaci, važiće pooštreni kriterijumi. Ipak, veruju da Srbija nema razlog za brigu.

Iako je Grčka dokaz da Evropa i dalje insistira na solidarnosti, malo ko veruje da će Brisel i ubuduće tolerisati zaduživanje, neodgovornost ili manjak konkurentnosti.

Srpska Vlada za sebe kaže da je odgovorna, a kao argument za to navodi da su plate u javnom sektoru zamrznute sredinom prošle godine i u više navrata doneseni paketi mera protiv krize.

"Srbija u relativnom smislu ima bolju poziciju jer naš budžetski deficit od 4,3 odsto je bolji od mnogih zemalja u okruženju. Spoljni dug od 32 odsto BDP je niži od mnogih zemalja u Evropi, a bankarski sistem je stabilniji od mnogih drugih", rekao je potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić.

Srbija ne treba da se boji 

Prema Đelićevim rečima, Srbija ne treba da se boji već da u tom dijalogu vidi šansu da se napravi razlika između onih zemalja koje imaju odgovornu politiku i onih koje imaju manje.

Zahvaljujući krizi, Brisel će ubuduće striktnije proveravati već postojeće uslove za prijem novih kandidata. Ipak, iz grčkog problema trebalo bi izvući pouku.

"Mislim da ona pokazuje koliko je važno da se pravila poštuju i da budu dobro proverena pre nego što zemlja uđe u EU pa kasnije i u tešnje oblike integracije kakva je euro zona. U tom smislu, očekujem striktniju proveru postojećih uslova", rekla je Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije.

Vlast Crne Gore ne veruje da će im put ka Evropskoj uniji biti otežan. "Nama je govoreno u regionu da su politički interesi najvažniji. Sada smo došli do toga da su ekonomski kriterijumi najvažniji, znači važni su i jedni i drugi", navela je Gordana Đurović ministarka za evropske integracije Crne Gore.

Neophodno ispuniti ekonomski kriterijum 

Đurović je dodala da su se kriterijumi pooštrili, ali ako integraciju posmatramo kao pomoć nama, a ne formalno stikiranje evropskih stepenica, onda je važno da ispunimo ekonomski kriterijum i budemo spremniji, a ne ranjiviji kad ulazimo u proces.

Za šefa delegacije EU u Srbiji, važno je najpre to što je sprečeno prelivanje krize iz Grčke u Srbiju.

"U suštini, preduzete su sve preventivne mere. Vlada je kontaktirala MMF da pomogne u sprečavanju dolaska krize ovde i dobijeno je skoro tri milijarde evra. Tu je i podrška Evropske komisije, koja će biti potpisana narednih dana za 200 miliona evra", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji, Vensan Dežer.

Dežer je istakao i da postoji dogovor sa svim bankama, potpisan u Beču, da će ostati na tržištu i da se neće smanjiti obim kredita.

U Briselu će ubuduće brojati svaki evro kojim se zadužimo i proveravati koliki je manjak u državnoj kasi. Zbog krize koja je ugrozila i samu valutu Evrope, iz dosadašnjih najava čini se da će u tome biti neumoljivi.