Ćulibrk za RTS: Rekordan budžetski deficit, inflacija bi mogla da premaši pet odsto

Pošta Srbije i Poštanska štedionica prebacuju jedni na druge odgovornost za to što nije bilo dovoljno gotovine za isplatu svih penzija pred praznik.

Urednik nedeljnika "Radar" Milan Ćulibrk izjavio je u Jutarnjem programu RTS-a da problem sa nedostatkom gotovine za isplatu penzija uoči praznika nije smeo da se dogodi i da je neophodno utvrditi odgovornost Pošte Srbije i Banke Poštanska štedionica.

Upozorio je i na stanje javnih finansija, navodeći da je deficit državnog budžeta na kraju oktobra dostigao rekordnih 1,7 milijardi evra.

Govoreći o problemima sa isplatom penzija, Ćulibrk je ocenio da očigledno nije postojala dovoljna koordinacija između nadležnih institucija i da nije obezbeđena potrebna količina gotovine za penzionere koji su želeli da podignu primanja pre praznika.

"Činjenica je da to nije smelo da se desi, jer je na taj način podignuta panika, podignuta su uverenja da stvari u sistemu ne funkcionišu", rekao je Ćulibrk.

Naglasio je da novca za penzije ima, jer se penzijski fond puni doprinosima zaposlenih, dok se nedostajuća sredstva obezbeđuju iz budžeta.

Podsetio je da na čelu Pošte Srbije i Poštanske štedionice nije bilo promena i da je potrebno utvrditi gde je došlo do propusta.

"Jedno je da zaista postoji objektivni problem, a drugo je kada je to nastalo zato što oni nisu bili sposobni da se organizuju i naruče dovoljne količine gotovine", istakao je Ćulibrk.

"Deficit budžeta mogao bi da dostigne 3,6 milijardi evra"

Govoreći o stanju javnih finansija, Ćulibrk je naveo da su građani uoči izbora uveravani da u budžetu ima viška novca i da su prihodi veći od planiranih.

Međutim, prema podacima do kojih je došao "Radar", na kraju oktobra deficit državnog budžeta iznosio je 1,7 milijardi evra, rekao je Ćulibrk.

"Ono što je najveći problem je što nikada, što bi rekli ovi prethodni, u modernoj istoriji Srbije, na kraju oktobra deficit nije bio veći", rekao je Ćulibrk.

Objasnio je da je izuzetak 2020. godina, kada je zbog pandemije država izdvajala značajna sredstva za pomoć građanima i privredi.

Upozorio je da se najveći budžetski deficiti tradicionalno beleže u novembru i decembru i da bi, ukoliko se takav trend nastavi, minus u državnoj kasi na kraju godine mogao da dostigne 3,6 milijardi evra.

"I to građani treba da znaju. Pogotovo što su nas ubeđivali da novca u budžetu ima, da preliva na sve strane, da ima za sve živo. A sad vidimo da nema ni za subvencije za poljoprivredu", naveo je Ćulibrk.

Ocenio je da građani dugo nisu imali pravu sliku o stanju javnih finansija i da će tek nakon detaljnog sagledavanja budžetskih podataka biti jasno kakvo je stvarno stanje.

"Kasa nije puna. Kasa je prazna i biće još praznija do kraja ove godine", poručio je Ćulibrk.

Osvrnuo se i na informacije o navodnom ukidanju penzija i upozorenja o mogućem naglom rastu kursa evra, ocenjujući da je reč o pokušajima izazivanja panike među građanima.

"Inflacija bi mogla da premaši pet odsto"

Komentarišući odluku Narodne banke Srbije da prvi put posle dve godine poveća referentnu kamatnu stopu, Ćulibrk je ocenio da je to signal da se očekuje dalji rast inflacije.

Podsetio je da je međugodišnja stopa inflacije prethodnih meseci porasla sa 1,9 na 4,4 odsto. "To je samo priznanje da će inflacija biti veća nego što su nas uveravali", rekao je Ćulibrk, odgovarajući na pitanje da li sledi turbulentniji ekonomski period.

Prema njegovoj oceni, jedan od razloga za rast cena jeste prestanak važenja administrativnih mera kojima su ranije bile ograničene cene pojedinih proizvoda i trgovinske marže.

Objasnio je da je tokom primene tih mera inflacija bila niža nego što bi inače bila, ali da se nakon njihovog ukidanja očekuje ubrzanje rasta cena.

"Tako da ćemo mi u narednih nekoliko meseci, nažalost, morati da se naviknemo da živimo sa inflacijom koja će sigurno biti negde oko pet, možda i više procenata", upozorio je Ćulibrk.

Slučaj Alta banke – pitanje odgovornosti NBS

Govoreći o stečaju Alta banke, Ćulibrk je ocenio da još nisu poznate sve okolnosti njenog poslovanja, ali da su postojali pokazatelji koji su morali da izazovu reakciju nadležnih institucija.

Posebno je ukazao na tvrdnje da je banka u trezoru imala 500 miliona evra, dok je istovremeno nudila znatno više kamate na depozite građana i privrede nego druge banke.

"Kad vam neko kaže da u banci, u trezoru, ima 500 miliona evra, a vi na depozite građana i depozite privrede plaćate mnogo veću kamatu nego sve druge banke, a novac držite u kasi, to onda zaista, morali su da se upale svi alarmi u NBS", rekao je Ćulibrk.

Takvo poslovanje uporedio je sa piramidalnim bankama iz devedesetih godina, poput "Jugoskandika" i "Dafimenta".

Prema njegovim rečima, naknadno se ispostavilo da deo novca koji je prikazivan kao gotovina zapravo nije ni postojao, zbog čega je neophodno utvrditi kako su sredstva korišćena i ko je za to odgovoran.

"Istraga je da utvrdi sve, ali ne sme istraga da se završi samo na odgovornima u banci, jer je Narodna banka sve to morala da kontroliše", naglasio je Ćulibrk.

Smatra da je potrebno ispitati i postupanje sektora kontrole Narodne banke Srbije, kao i odgovornost guvernerke Jorgovanke Tabaković.

O "Milenijum timu"

Osvrćući se na pravne probleme kompanije "Milenijum tim", Ćulibrk je ocenio da su i ranije postojale kompanije čiji je uspon bio povezan sa bliskošću političkom vrhu.

Naveo je da ne bi bio iznenađen ukoliko se još neke kompanije suoče sa sličnim problemima, ali da je na istražnim organima da utvrde da li je bilo kršenja zakona.

Sudska potvrda o prisluškivanju novinara

Govoreći o dokumentima koje je objavio "Radar", a koji se odnose na prisluškivanje novinara tog nedeljnika, Ćulibrk je rekao da redakcija ima sudsku potvrdu da su pojedini novinari bili pod merama nadzora.

"Mi ništa ne tvrdimo. Mi smo dobili potvrdu suda. Dakle, nama je sud potvrdio da su naše kolege prisluškivali", rekao je Ćulibrk.

Dodao je da u redakciji sumnjaju da su i drugi novinari bili prisluškivani, moguće i bez sudskih odluka.

Kao posebno problematično naveo je obrazloženje prema kojem su mere nadzora sprovođene zbog sumnje na špijunažu.

"Mi smo radili svoj posao u javnom interesu da upoznamo javnost o stvarima koje je vlast pokušala da sakrije od građana, iako je ona prva trebalo da obavesti građane o svemu. Jer pravo građana je da budu informisani", naglasio je Ćulibrk.

Komentarišući demanti Bezbednosno-informativne agencije o smenama u toj instituciji, ocenio je da je neophodno otvoriti pitanje odgovornosti rukovodstva BIA.