Šoškić: Kurs će biti fiksan, nacionalizacija NIS-a nije opcija koju zagovaram – šta kaže o ulasku u Vladu

Dejan Šoškić je, gostujući u emisiji "OKO" na RTS-u, izjavio da su građani ti koji će, na različite načine, snositi posledice onoga što smatra propustima u kontroli poslovanja Alta banke.

"Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u Alta banci, te zloupotrebe javnih fondova, gde je ta banka prvo dobila dozvolu, a da nije smela da je dobije, odnosno ta grupacija je dobila dozvolu da preuzme jednu postojeću poslovnu banku", rekao je Šoškić.

Kako je objasnio, Zakon o bankama predviđa kriterijume koje moraju da ispune potencijalni vlasnici banaka, pre svega kada je reč o kredibilitetu, stručnosti i kapitalnoj sposobnosti.

"Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke, dakle da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome da u bankarski sektor mogu ući samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu kredibilitet, znanje i kapitalnu sposobnost", naveo je Šoškić.

Prema njegovoj oceni, već na početku je bilo jasno da grupacija koja je preuzela banku nije ispunjavala potrebne kriterijume.

"Očigledno je bilo na samom početku da ta grupacija ne ispunjava kriterijume za ulazak u bankarski sistem. Međutim, njima je dozvola za kupovinu kontrolnog paketa data", istakao je Šoškić.

"NBS je mogla da uvede pojačanu kontrolu"

Šoškić smatra da je Narodna banka Srbije imala zakonske mehanizme da spreči nastanak problema u Alta banci, ali da oni nisu adekvatno primenjeni. Kako je objasnio, centralna banka mogla je da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora, kao i da insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima.

Kao posebno zabrinjavajući podatak izdvojio je to što je, prema njegovim rečima, Alta banka u poslovnim knjigama prikazivala više od 20 odsto imovine u gotovini.

"To je bila apsolutno nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo se momentalno reagovati, prvo prekontrolisati da li je novac zaista tu, a onda i postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom, jer banka po pravilu ne sme da drži toliku količinu gotovog novca, jer to ukazuje na nekakvo abnormalno ponašanje“, naglasio je Šoškić.

Objasnio je da je NBS mogla da naloži da se gotovina položi na račun koji poslovna banka ima kod centralne banke, čime bi bilo omogućeno da se proveri i kontroliše stvarno stanje sredstava.

"To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke Srbije. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage su svakako direktor Sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo u centralnoj banci, od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne“, rekao je Šoškić.

"Izmene zakona povećale ovlašćenja guvernera"

Govoreći o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, posebno onima iz 2018. godine kojima je ukinuta Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, Šoškić je ocenio da su one verovatno doprinele stvaranju uslova za probleme u nadzoru bankarskog sektora.

"Ako bi Narodna banka poslovala kao nezavisna institucija, da nema visoke političke ličnosti na čelu, jer je to standard dobre prakse u svetu, da Narodna banka funkcioniše nezavisno ne samo finansijski i operativno nego i u odnosu na politički proces i političke partije u državi, onda ova zakonska rešenja ne bi nužno morala da prave probleme“, objasnio je Šoškić.

Smatra da je izmenama zakona povećana mogućnost da odluke rukovodstva centralne banke utiču na to da li će određeni problemi biti blagovremeno otkriveni i sprečeni.

"Sa ovim zakonskim izmenama mnogo veća autonomija data je političkoj ličnosti koja se nalazi na čelu, koja je mogla da svojim izborom postupanja ili nepostupanja omogući ovakav problem u našem bankarskom sistemu, koji sada košta poreske obveznike na različite načine“, ocenio je Šoškić.

"Građani će posredno snositi troškove propasti Alta banke"

Govoreći o isplati osiguranih depozita klijentima Alta banke, Šoškić je objasnio da se sredstva Agencije za osiguranje depozita obezbeđuju iz premija koje plaćaju poslovne banke. Prema njegovim rečima, iako banke neposredno finansiraju sistem osiguranja depozita, troškovi se posredno prenose i na građane kroz cene bankarskih usluga.

"Banke plaćaju premiju osiguranja za osiguranje depozita i banke će, naravno, plaćati to i dalje, ali će izvor za to biti ono što mi kao građani plaćamo bankama“, rekao je Šoškić.

Naglasio je da će kamate, provizije i drugi troškovi bankarskih usluga biti izvor iz kojeg se nadoknađuju sredstva upotrebljena za isplatu osiguranih depozita.

Koja je razlika između Alta banke i Agrobanke

Na pitanje o sličnostima između propasti Alta banke i slučaja Agrobanke, koji se dogodio u vreme kada je bio guverner NBS, Šoškić je ocenio da je reč o neuporedivim situacijama. Podsetio je da je Agrobanka poslovala decenijama pre njegovog dolaska na čelo centralne banke i da je, devet meseci nakon preuzimanja funkcije guvernera, lično doneo odluku da se u toj banci sprovede neposredna kontrola.

"Finansijski izveštaji i revizorski izveštaji nisu odražavali realno stanje u toj banci, ali na prvu naznaku da nešto nije u redu ja sam kao guverner doneo lično odluku da se ide u proveru te banke, iako ona nije bila predviđena planom za superviziju još nekoliko godina", rekao je Šoškić.

Prema njegovoj oceni, ta kontrola sprečila je dalje nagomilavanje gubitaka.

"Moglo je da prođe vreme i da se dodatno akumuliraju gubici. Mi smo na vreme zaustavili pravljenje dodatnih gubitaka“, naveo je Šoškić.

Za razliku od Agrobanke, smatra da su u slučaju Alta banke problemi nastali tokom aktuelnog mandata rukovodstva centralne banke, počev od odobravanja ulaska novog vlasnika u bankarski sektor, pa do, kako tvrdi, nedovoljnog nadzora nad poslovanjem.

"Poštanska štedionica je likvidna, nema razloga za paniku"

Govoreći o Banci Poštanska štedionica, Šoškić je naglasio da se njeno poslovanje ne može porediti sa situacijom u Alta banci. Objasnio je da je osnovna razlika u vlasničkoj strukturi, jer je država vlasnik Poštanske štedionice i raspolaže mehanizmima kojima može da obezbedi dodatni kapital i likvidnost, ukoliko to bude potrebno.

"Prva stvar koju treba da imamo u vidu jeste da su Alta banka i Poštanska štedionica apsolutno različite. Jedno je mala banka privatnog vlasnika, a ovde je država vlasnik. Država može da dokapitalizuje banku, može da doda likvidnost ako je potrebno", objasnio je Šoškić.

Istakao je da trenutno nema potrebe za takvim merama, jer je Poštanska štedionica likvidna.

"Do toga neće doći. Situacija je stabilna. Nema potrebe za time, ali treba građanstvo da zna da i to može da se realizuje. Banka je likvidna, dakle Poštanska štedionica je likvidna. Aktivirani su instrumenti podrške likvidnosti. Nema razloga za bilo kakvu vrstu panike", poručio je Šoškić.

Naveo je i da činjenica da je država vlasnik banke predstavlja dodatni faktor sigurnosti.

"Država je vlasnik, pa samim tim na neki način i garant te institucije", rekao je Šoškić.

"Neodgovorno je podgrevati paniku, Vlada je morala da kaže istinu o Poštanskoj štedionici"

Šoškić je ocenio da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu, na predlog Ministarstva finansija, trebalo da se obrati javnosti i objasni da nema razloga za zabrinutost u pogledu poslovanja Poštanske štedionice.

Prema njegovom mišljenju, takvo obraćanje doprinelo bi smirivanju građana i sprečavanju širenja neosnovanih informacija o stabilnosti bankarskog sistema.

"Normalno je bilo da u situaciji kada postoji neka uznemirenost izađu s onim što je istina pred javnost, a to je da kažu: 'Mi smo vlasnici. Nema razloga da se širi panika. Nema razloga da se pričaju neistinite priče'", rekao je Šoškić.

Kritikovao je i predstavnike vlasti i pojedine medije, za koje tvrdi da doprinose uznemiravanju javnosti širenjem neosnovanih informacija.

"Interes zemlje nije podgrevati bezrazložne panike. Interes zemlje je da se kaže istina. Istina mora da se kaže, a ne da se šire priče o tome kako će dinar da izgubi vrednost i da ljudi neće dobiti penzije. To su sve neistine, kao što je neistina da će Poštanska štedionica da propadne“, naglasio je Šoškić.

Smatra da je Ministarstvo finansija trebalo da predloži Vladi da građanima uputi jasnu poruku o vlasništvu države nad bankom i mehanizmima koji stoje na raspolaganju za očuvanje njene stabilnosti.

"Država Srbija je vlasnik Poštanske štedionice, da ima nesrazmerno velike kapacitete i instrumente da obezbedi stabilnost ako bi došlo do neke destabilizacije, a ne da ljudi čekaju u redovima i da imaju paniku da li da podižu novac", naglasio je Šoškić.

"Kurs će biti fiksan, tu nema nikakve diskusije"

Ocenio je i da održavanje stabilnog kursa ne predstavlja poseban izazov za monetarne vlasti, već da je pre svega reč o odluci o režimu deviznog kursa.

"Nikad nije bilo teško održati fiksni kurs. Održati fiksni kurs je uvek bilo lako. Samo što se u našoj javnosti promovisala neka potpuno netačna teza kako je održavanje fiksnog kursa naročita sposobnost. Ne, to je pitanje odluke", rekao je Šoškić.

Smatra da nema razloga da se kurs dinara menja i da bi eventualna destabilizacija ukazivala na neodgovarajuće postupanje nadležnih institucija.

"Fiksirati kurs je vrlo jednostavno i sada, ako dođe do bilo kakve destabilizacije kursa, to je samo dokaz da neko to namerno želi da uradi", ocenio je Šoškić.

Naglasio je da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.

"Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga nema u ovom trenutku nikakve diskusije. Dakle, biće fiksan", poručio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže dovoljnim deviznim rezervama i instrumentima monetarne politike za očuvanje stabilnosti kursa.

"Deviznih rezervi ima. Postoje instrumenti monetarne politike kojima se može obezbediti i podržati fiksni kurs. Mi nismo nestabilna zemlja. Prema tome, devizni režim će ostati nepromenjen. Fiksni kurs je lako održavati, samo je pitanje opredeljenja", istakao je Šoškić.

"Politika sankcija Rusiji nije ostvarila svoj cilj"

Govoreći o sankcijama Rusiji, Šoškić je ponovio svoj raniji stav da takva politika nije donela očekivane ekonomske rezultate.

"Ja sam se u par navrata osvrnuo na te sankcije Ruskoj Federaciji, za koje sam još davnih dana, pre jedno četiri godine, javno rekao da one neće dati rezultata, kao što nisu ni dale rezultata“, rekao je Šoškić.

Pozivajući se na podatke o privrednom rastu, Šoškić je naveo da je od 2022. godine kumulativni rast ruske privrede iznosio oko 8,7 odsto, a Evropske unije približno 6,6 odsto.

"Dakle, preko dva odsto je ruska privreda rasla brže", naveo je Šoškić, ocenjujući da su sankcije nanele štetu i evropskoj ekonomiji.

"O NIS-u je trebalo pregovarati još 2022. godine"

Kada je reč o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom, kako se ne bi ugrozilo poslovanje kompanije.

Objasnio je da Sjedinjene Američke Države koriste svoj uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, što utiče i na kompanije koje posluju u Srbiji.

"To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje", rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, cilj američkih sankcija je da se obezbedi povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja. Šoškić smatra da je Srbija znatno ranije trebalo da započne razgovore sa ruskim partnerima o budućnosti NIS-a.

"Mi smo 2022. godine mogli jasno da vidimo da Zapad uvodi sankcije ruskim preduzećima na celoj teritoriji Evrope i mislim da je bilo osnova da mi takođe sa ruskim partnerima razgovaramo na tu temu, jer je NIS značajan privredni subjekt u Srbiji i ne treba da zbog međunarodne geopolitike ugrožavamo našu privredu", naglasio je Šoškić.

Pravo preče kupovine i direktni pregovori – nacionalizacija nije dobro rešenje

Šoškić je naveo da Srbija ima tri mogućnosti kada je reč o rešavanju pitanja ruskog vlasništva u NIS-u – korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.

"Ja lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici“, rekao je Šoškić.

Ocenio je da promenjene geopolitičke i poslovne okolnosti predstavljaju osnov za otvaranje razgovora o vlasničkoj strukturi NIS-a.

Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.

"Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, istakao je Šoškić.

Objasnio je da Srbija ne bi trebalo da stvara sliku zemlje koja pribegava drastičnim merama pre nego što iscrpi mogućnosti za dogovor.

"Mi ne treba da kreiramo imidž zemlje koja može tako da donese neke drastične odluke, a da nije prethodno pokušala druge mere koje imaju više smisla i više vode računa o tome da se proces tako odvija da druga strana ne bude nezadovoljna“, rekao je Šoškić.

Kritikovao je i dosadašnji pristup državnih organa rešavanju pitanja NIS-a, ocenjujući da Srbija nije bila dovoljno aktivna u traženju rešenja.

"Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje“, naveo je Šoškić.

Podsetio je da NIS posluje u Srbiji, da je država bila prodavac kompanije ruskom partneru i da je i dalje njen značajan suvlasnik, ali i da su se bitno izmenile okolnosti u kojima funkcioniše taj strani partner.

"To je sve bilo, po mom mišljenju, potpuno dovoljno da se sa ruskim partnerom odavno, pre četiri i više godina, započnu pregovori o tome da se nađe neko rešenje koje neće biti loše za tog stranog partnera, ali neće biti loše ni za nas, odnosno da se mi kao zemlja izvučemo iz tog rizika i tog globalnog nadgornjavanja koje može da nam se, kao što se već dešava, obije o glavu“, ocenio je Šoškić.

"Srbija mora da obezbedi izbor u snabdevanju energentima"

Govoreći o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.

Naveo je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina ruskim energentima nastavlja i sa drugim delovima sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.

"Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije“, rekao je Šoškić.

Naglasio je da je cena energenata jedan od ključnih faktora konkurentnosti domaće privrede.

"Cena energije utiče na cenu koštanja svega onoga što se proizvede u Srbiji i tesno je povezana sa ambicijom da postanemo konkurentnija privreda. Jedan aspekt je rast produktivnosti, a drugi aspekt mora da bude da inputi kao što je energija budu relativno povoljni da bi naša privreda mogla da postigne bolje rezultate na međunarodnom tržištu“, zaključio je Šoškić.