Marković: Dogovor Trampa i Putina ne garantuje pojeftinjenje goriva, sudbina NIS-a u rukama velikih sila

Dogovor predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o plasmanu ruskog dizela na američko i svetsko tržište ne znači da će gorivo uskoro pojeftiniti, niti da će pritisci na globalno snabdevanje biti otklonjeni.

Iako su berze u početku reagovale blagim padom cena nafte, novi bezbednosni rizici na Bliskom istoku ponovo su podstakli njihov rast, dok Međunarodna agencija za energetiku upozorava na ozbiljne pritiske na tržištu dizela i potrebu za oslobađanjem strateških rezervi.

Energetski analitičar Željko Marković smatra da dogovor Vašingtona i Moskve treba posmatrati i u kontekstu unutrašnjih političkih prilika u SAD, ali i ograničenih mogućnosti Rusije da poveća isporuke zbog posledica rata u Ukrajini i oštećenja energetske infrastrukture.

"Čini mi se da je više reklamni potez nego da će to stvarno moći nešto da uradi", ocenio je Marković, ukazujući na to da su količine koje se najavljuju relativno male u odnosu na potrebe velikih tržišta.

Ograničene količine dizela ne mogu da reše globalne probleme

Prema najavljenim planovima, prva isporuka ruskog dizela trebalo bi da iznosi 300.000 tona, nakon čega bi usledile količine od 500.000 tona, milion tona, a potencijalno i do tri miliona tona, ukoliko Rusija bude u mogućnosti da ih obezbedi.

Međutim, Marković naglašava da je ključno pitanje da li Moskva zaista raspolaže dodatnim količinama goriva koje bi mogla da izveze. Od početka rata u Ukrajini ruska energetska infrastruktura izložena je napadima, a oštećeni rafinerijski kapaciteti nisu u potpunosti obnovljeni. Rusija je ranije čak ograničavala izvoz dizela zbog potreba sopstvenog tržišta.

"Ako gledamo te količine, 300.000 tona je oko 14 sati američke potrošnje. Petsto hiljada tona je otprilike za jedan dan potrošnje dizela u Americi. To su dosta male količine", objasnio je Marković.

On smatra da bi dodatne isporuke ipak mogle da donesu izvesno smirivanje cena, ali ne i značajniji preokret, posebno ako se ne radi o novim količinama na svetskom tržištu, već o preusmeravanju postojećih isporuka ka američkim kupcima.

Problem dodatno otežavaju dešavanja na Bliskom istoku, odakle dolaze značajne količine nafte i naftnih derivata, uključujući one koje prolaze kroz Ormuski moreuz. Istovremeno, smanjeni kapaciteti za preradu nafte otežavaju snabdevanje dizelom, zbog čega je tržište posebno osetljivo na nove poremećaje.

U takvim okolnostima, oslobađanje strateških rezervi predstavlja privremenu meru za ublažavanje pritisaka, ali ne i trajno rešenje.

"I te zalihe koje se oslobađaju nisu beskonačne. Vrlo su ograničene. Traži se upravo ta reakcija da bi se koliko-toliko držala cena pod kontrolom", upozorio je Marković.

On dodaje da rast cena energenata ima posledice daleko šire od troškova goriva, jer poskupljuje proizvodnju, transport i poljoprivredu, što se na kraju preliva i na cene robe široke potrošnje. Zbog toga države, pored korišćenja rezervi i smanjenja poreza i akciza, moraju dugoročno da rade na energetskoj efikasnosti i smanjenju zavisnosti od uvoza.

NIS ostaje ključan za sigurnost snabdevanja Srbije

Kada je reč o Srbiji, Marković ocenjuje da trenutno nema razloga za veću zabrinutost zbog snabdevanja gorivom, jer rafinerija NIS-a radi, a domaće tržište je stabilno. Ipak, upozorava da bi eventualni prestanak rada rafinerije usled sankcija mogao da stvori ozbiljne probleme u relativno kratkom roku.

Prema njegovim rečima, Srbija bi u takvom scenariju mogla da se osloni na postojeće rezerve i uvoz tokom mesec ili dva, ali bi nakon toga snabdevanje postalo znatno neizvesnije.

"Sada je pitanje samo da NIS mora da radi, mora da prerađuje naftu i proizvodi dizel. Mislim da kod nas situacija nije toliko kritična. Daleko smo još od nestašica", rekao je Marković.

On je podsetio da je Srbija već oslobađala deo rezervi, uključujući oko 5.000 tona dizela, što je, iako relativno mala količina u odnosu na mesečnu potrošnju, doprinelo održavanju stabilnosti tržišta.

Ipak, pitanje NIS-a i dalje u velikoj meri zavisi od odnosa Moskve i Vašingtona, kao i od odluka američkih vlasti o sankcijama. Marković ukazuje da je posle dogovora Trampa i Putina došlo do privremene suspenzije određenih sankcija koje se odnose na ruski dizel, ali da sankcije prema Rusiji u celini, kao i one koje se odnose na NIS, nisu time ukinute.

"Generalno gledano, dogovor za NIS zavisi od velikih sila. Nismo mi tu toliko moćni da nešto možemo da uradimo. Kako se Rusi i Amerikanci dogovore, tako će biti", ocenio je Marković.

Prema njegovim rečima, poboljšanje odnosa dveju sila moglo bi pozitivno da utiče i na rešavanje problema NIS-a i da Srbiji otvori povoljnije mogućnosti. S druge strane, dodatno zaoštravanje odnosa moglo bi da poveća pritisak i oteža pronalaženje rešenja.

Zbog toga je, kako ističe, u ovom trenutku teško predvideti da li će dogovor Vašingtona i Moskve doneti konkretno olakšanje Srbiji.

Dok se čekaju nove odluke o sankcijama i budućnosti NIS-a, stabilnost domaćeg snabdevanja ostaje tesno povezana sa radom rafinerije. Upravo zato će naredni potezi velikih sila, pored kretanja cena nafte i dizela na svetskom tržištu, biti od presudnog značaja za energetsku sigurnost Srbije.