Polovnjak za 1.000 evra zvuči primamljivo – koliko još treba uložiti u njega

Ponuda polovnih automobila po ceni od 1.000 evra je skromna, a ako se odlučite za kupovinu vozila u tom cenovnom rangu, potrebno je izdvojiti još najmanje 300 do 400 evra za popravke, izjavio je za RTS Petar Veličković sa sajta "Polovni automobili". Ističe da je najbolji izbor vozilo u cenovnom rasponu od 3.000 do 7.000 evra, kao i da su se benzinci pokazali kao isplativiji kada je reč o troškovima održavanja.

Od 75.000 oglasa na sajtu Polovni automobili, 1.761 vozilo prodaje se po ceni od 1.000 evra. Petar Veličković rekao je za RTS da je reč o svega dva odsto ukupne ponude. To su uglavnom vozila na kojima se vidi "zub vremena", stara više od 20 godina i sa velikom kilometražom.

"Ima automobila po toj ceni, poput juga i stojadina, koje volimo da vidimo na ulici, mada nisu komforni niti zadovoljavaju savremene bezbednosne standarde. Tu su i modeli poput pežoa 307, renoa klio, citroena i fijatovih automobila, koji su nešto bolji za vožnju od tačke A do tačke B", kaže Veličković.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da će vlasnici automobila u ovom cenovnom rangu češće morati da posećuju majstora. Ipak, postoje i primeri ljudi koji su svoje vozilo pažljivo održavali i tretirali ga kao člana porodice.

Dodatni troškovi i "zlatna sredina"

Prilikom kupovine važno je detaljno proveriti automobil, odnosno obratiti pažnju na sve, od stanja motora do karoserije.

"Kada na automobil potrošite 1.000 evra, dodatni troškovi mogu da nastanu već prilikom zamene zimskih guma, što je neophodno u odgovarajućem periodu godine. Može se ispostaviti da je potreban i mali servis ili da akumulator nije u dobrom stanju. Treba izbeći začarani krug u kojem kupite automobil, a zatim stalno ulažete novac u popravke. Za 1.000 evra danas mogu da se kupe i motocikli, mopedi i trotineti", ukazuje Veličković.

Gost Jutarnjeg programa RTS-a napominje da polovnih automobila ima u ponudi, ali da je zlatna sredina kupovina vozila za 3.000, 5.000 ili 7.000 evra. Dodaje da su benzinci često isplativiji za održavanje od dizelaša, iako troše više goriva.

"Dizel je sada znatno skuplji od benzina u odnosu na prethodni period, ali se, uprkos energetskoj krizi, navike vozača ne menjaju i oni i dalje kupuju dizelaše. Hibridna polovna vozila učestvuju sa pet odsto u prodaji. Kupci se češće odlučuju za hibride kada kupuju nova vozila, dok dizelaši čine oko deset odsto prodaje", kaže Veličković.

Milijarde uložene u hibridna i električna vozila

Veličković ističe da se automobilska industrija u Evropskoj uniji razvija u pravcu hibridnih i električnih vozila, čemu će i naše tržište morati da se prilagodi. U tu tehnologiju uložene su milijarde evra, pa nije realno očekivati povratak na isključivo benzinske i dizel motore.

"Benzinci i dizelaši neće nestati sa naših puteva i nastaviće da se proizvode, ali se generalno ide ka elektrifikaciji. Hibridni automobili su budućnost, a hibridni pogon je među najzastupljenijima na svetskom tržištu i to se neće promeniti u skorijem periodu. Električni automobili mogu da budu još isplativiji, naročito tamo gde se parking plaća, a punjenje vozila je besplatno", smatra Veličković.

S druge strane, kao jedan od problema kod električnih automobila Veličković navodi dostupnost mesta za punjenje, posebno u situacijama kada su svi punjači zauzeti. Očekuje, međutim, da će se situacija promeniti sa razvojem infrastrukture.

"Pre tri godine na sajtu je bilo oko 300 električnih automobila u ponudi, a sada ih ima blizu 700. Njihov broj raste iz godine u godinu, ali i dalje čine manje od jedan odsto ukupne ponude. Tehnologija se brzo razvija, baterije postaju sve bolje, a modeli brže zastarevaju. Ipak, interesovanje za električne automobile sve više raste", zaključuje Veličković.