Inflacija u evrozoni ponovo ubrzava – šta to znači za kredite u Srbiji

Skuplja energija podiže cene, pritiska kamatne stope i euribor, a time može da stigne i do kućnog budžeta građana koji otplaćuju kredite vezane za evro.

Profesor Ismail Musabegović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da na inflaciju utiču sukob između Amerike i Irana i rat u Ukrajini, dok je inflacija u Evropi prosečno dostigla oko 3,8 odsto.

"Globalni ekonomski izazovi su neverovatni. U suštini, problem je energija, koja podiže inflaciju do te mere da centralne banke moraju da vode restriktivnu monetarnu politiku u Evropi. Kao platežno sredstvo evro koristi 21 zemlja, pa su odluke Evropske centralne banke u njihovoj nadležnosti", kaže Musabegović.

Prema njegovim rečima, kada bi zaraćene strane postigle dogovor, inflatorni pritisak bio bi manji, posebno zbog oštećenja energetskih objekata i zatvaranja Ormuskog moreuza.

"U ovom trenutku je zatvoren prostor za jeftin novac i u dogledno vreme ga neće biti. Sve je stroža i restriktivnija monetarna politika, pa je novac poskupeo kako bi se suzbila inflacija", navodi Musabegović.

Skup gas i rezerve za zimu

Musabegović, takođe, navodi da su za predstojeću zimu važne cene energenata, a da se posebno cena gasa ne smiruje, koja je prešla 720 dolara za hiljadu kubnih metara, što dodatno poskupljuje proizvodnju i troškove domaćinstava, posebno u Evropi. "Svi se bore da obezbede rezerve za zimu, ali nisam optimista da će se situacija poboljšati", smatra gost Jutarnjeg programa.

Podseća da je jedna od glavnih mera monetarne politike koju sprovode centralne banke referentna kamatna stopa, dok se euribor povećava kada rastu kamatne stope, kao deo mera za „obuzdavanje“ inflacije.

"Kada je reč o euriboru, mislim da će doći do još jednog povećanja. Da li će biti 0,25 procentnih poena, to će se odraziti na ljude koji imaju stambene kredite indeksirane u evrima", navodi Musabegović.

Rate za stambeni kredit

Musabegović dodaje da se u ugovore za stambeni kredit ugrađuje tromesečni ili šestomesečni euribor, a tokom revizije se menja rata kredita.

"Ako imate varijabilnu kamatnu stopu koja se usklađuje na tri meseca, četiri puta godišnje će vam se promeniti rata, dok se kod šestomesečnog euribora rata menja dva puta godišnje. Kada ste na početku otplate kredita, možete osetiti najveće povećanje rate, za razliku od situacije kada ste na sredini ili kraju otplate", navodi profesor.

Govoreći o potezima Narodne banke Srbije, Musabegović navodi da su njene odluke bile restriktivne i oprezne, ali smatra da je dobro procenila šta će se dešavati i nije menjala kamatnu stopu.

"Promena referentne kamatne stope u Evropi može da dovede Narodnu banku Srbije do toga da razmisli o eventualnom povećanju, ali lično ne očekujem da će do toga doći, jer su svi ljudi koji imaju kredite indeksirane u euriboru zaštićeni zakonom i uvedeni su plafoni do kojih banke mogu da podižu kamatne stope", navodi Musebegović.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović ne očekuje veliki udar na kućne budžete kada je reč o kreditima, kao ni hiperinflaciju ili značajniji rast inflacije u Srbiji.