Manje viza za Zapadni Balkan – radnicima iz Srbije teži put do posla u Nemačkoj

Nemačka vlada odluku o smanjenju kvote pravda rastom nezaposlenosti, dok je ona izazvala kritike privrede, posebno građevinskog sektora, na koji otpada oko 30 odsto viza izdatih u okviru tog programa.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je smanjenje kvote bilo predviđeno koalicionim sporazumom demohrišćana i socijaldemokrata i da je trebalo da bude primenjeno još početkom ove godine, ali da se od toga odustalo zbog pritiska građevinske industrije.

Objasnio je da sistem funkcioniše tako da prvo dobijete posao, pa onda iako nemate kvalifikacije možete da dobijete vizu za preseljenje u Nemačku, ali na osnovu tog posla.

"Ne bi me čudilo da se to dogodi i sada. Sve analize su pokazale da 98 odsto ljudi koji dođu preko tih viza, nastavlja da radi, praktično niko ne završi na socijalnoj pomoći, na grbači države. Naprotiv, praktično svi doprinose kroz poreze i doprinose", kaže Radičević.

Ukazuje da bi jedan od razloga za primenu odluke mogao da bude i rast AfD-a i politički pritisak u vezi sa migracijama, ali smatra da bi smanjenje broja radnika moglo da bude problem za nemačku privredu.

"Ne bi me čudilo da se upravo zbog toga primeni ovaj sporazum, iako bi to bio pucanj u nogu, pre svega zbog građevinske industrije, ali ne samo nje. Tu su i ugostiteljstvo, nega starih i druge pomoćne delatnosti. Ovaj program se pokazao kao potpuno uspešan za Nemačku", ističe Radičević.

Koliko će radnicima iz Srbije biti teže da odu u Nemačku

Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić kaže da će smanjenje kvote otežati odlazak radnika iz Srbije, ali da nije poznato koliko će tačno manje dozvola biti dostupno našim građanima.

"Ne znamo tačno kolike će se brojke odnositi na Srbiju, zato što je kvota za svih šest ekonomija našeg regiona. Iako nezvanično postoje neke kvote po zemljama, one nisu javno objavljene. Ne možemo da kažemo koliko će biti manje potencijalnih dozvola za građane Srbije", navodi Gajić.

Objašnjava da je Pravilo za Zapadni Balkan bilo jedan od najjednostavnijih načina za zapošljavanje u Nemačkoj, jer kandidat nije morao da prolazi kroz dugotrajno priznavanje kvalifikacija.

"Bilo je dovoljno da se dobije ponuda za posao od poslodavca, bez prolaska kroz prilično dugotrajnu i sporu proceduru nostrifikacije diploma ili reevaluacije obrazovanja. To jeste bio najlakši način da ljudi relativno brzo dođu da rade u Nemačku, ali i dalje ostaju drugi programi zapošljavanja kvalifikovane radne snage, što je za Srbiju naročito važno kada govorimo o zdravstvenim radnicima", objašnjava Gajić.

Radnici potrebni i Srbiji

Gajić ukazuje da i Srbija ima značajnu potražnju za radnicima u građevinarstvu, dok su veće zarade jedan od glavnih razloga zbog kojih deo njih odlazi u Nemačku.

"Postoji značajna razlika u zaradama u pojedinim oblastima. Tu su građevina, ali i vozači i radnici u zdravstvenom sistemu, tako da je i dalje isplativije da ljudi odu i rade u Nemačkoj. Sa druge strane, kod nas već postoji značajna tražnja za građevinskim radnicima", kaže Gajić.

Zbog nedostatka domaće radne snage, dodaje, u Srbiji na gradilištima već rade i stranci, među kojima su radnici iz Turske i Kine, kao i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.

Nemačka privreda strahuje za infrastrukturne projekte

Radičević kaže da su nemačke građevinske kompanije oštro reagovale na najavljeno smanjenje kvote jer strahuju da bi nedostatak radnika mogao dodatno da uspori infrastrukturne projekte.

"Smatraju da će to ugroziti mnoge infrastrukturne projekte. Jedan od razloga za sporu izgradnju infrastrukture jeste i manjak radne snage, koji traje već bar dve decenije. Građevinski radnici su Nemačkoj i te kako potrebni uprkos tome što je nezaposlenost porasla", naglašava Radičević.

Problem je, objašnjava, u strukturi nezaposlenih – više od tri miliona ljudi nalazi se na evidenciji službe za zapošljavanje, ali oni nemaju nužno kvalifikacije koje su potrebne sektorima u kojima nedostaje radnika.

Koji radnici su najtraženiji

Prema Gajićevim rečima, na najnovijoj listi deficitarnih zanimanja u Nemačkoj nalazi se 157 profesija.

"Najčešće su to kvalifikovani radnici, zanatlije iz građevinske industrije – armirači, tesari, zidari i drugi. Tu su i pomoćni radnici u zdravstvu. Do pre dve godine i IT i softverski inženjeri bili su deficitarni na nemačkom tržištu rada, a to više nije slučaj", kaže Gajić.

Radičević ističe da su trenutno među najtraženijima zdravstveni i građevinski radnici, dok potražnja za inženjerima više nije na ranijem nivou.

Smanjenje kvote, prema oceni Radičevića, neće nužno dovesti do velikog rasta plata u deficitarnim zanimanjima, već će kompanije morati da traže druge načine za dovođenje radnika.

"Plate će delom porasti, ali čini mi se da će pre biti trka kako pronaći radnike sa regularnim vizama, bez prednosti Pravila za Zapadni Balkan. Znam firme koje se bave prevozom robe koje su angažovale naše ljude samo da se bave dobijanjem viza za buduće vozače i prolaskom kroz veoma komplikovan birokratski proces", kaže Radičević.

Hoće li 25.000 radnika morati da napusti Nemačku

Gajić smatra da odlazak radnika iz Srbije ne treba posmatrati isključivo kao trajni gubitak radne snage, jer se deo njih vraća sa novim znanjima i veštinama, a oni koji ostanu u inostranstvu šalju doznake porodicama.

"Ne mislim da migraciju treba da posmatramo samo jednosmerno – neko odlazi da se više nikada ne vrati. To često budu cirkularna kretanja. Ljudi se vraćaju, pa ponovo odlaze na druge destinacije", navodi Gajić.

Posebno naglašava da odluka nemačke vlade ne znači da će broj radnika sa Zapadnog Balkana koji već borave u Nemačkoj biti prepolovljen.

"To ne znači da je sada ukupan broj ljudi iz Srbije ili sa Zapadnog Balkana smanjen sa 50.000 na 25.000. Oni koji su dobili vizu i rade ostaju u Nemačkoj. Samo će naredne godine kontingent tih viza biti upola manji – 25.000 umesto 50.000", zaključuje Gajić.