Nova licenca NIS-u samo predah – zašto dizel postaje sve veći problem

NIS je dobio novu američku licencu i može normalno da posluje do 30. oktobra. Ekonomista Veljko Mijušković kaže za RTS da je produženje licence značajno, jer omogućava NIS-u da nastavi sa uvozom i preradom sirove nafte, transakcijama i prodajom na tržištu. Ipak, naglašava da je reč samo o dodatnom vremenu za traženje trajnijeg rešenja.

"Ovo je samo jedna vrsta predaha. Ne očekuje se ništa spektakularno sa naše strane, budući da smo mi već sve što je moglo da se uradi uradili. Ovo je jedna prilično nezavidna situacija gde mi čekamo rasplet tuđih dogovora, konkretno ruske i mađarske strane", kaže Mijušković.

Janaf "žila kucavica" snabdevanja

Za funkcionisanje NIS-a, napominje Mijušković, podjednako je važno i produženje licence Janafu, preko kojeg stiže najveći deo sirove nafte. Zbog toga smatra da Srbija, pored rešavanja pitanja NIS-a, mora da radi i na diversifikaciji pravaca snabdevanja.

"To je, rekli bismo, žila kucavica za proces snabdevanja, s obzirom na to da gro sirove nafte upravo dolazi preko Janafa. Ono što je važno jeste da u periodu koji sledi, pored rešenja pitanja NIS-a, imamo dodatni zadatak – da diversifikujemo i rute snabdevanja. Znači, da ne samo imamo alternativne izvore, već i alternativne rute", naglašava Mijušković.

"Visok stepen zavisnosti, problemi se rešavaju na kašičicu"

Govoreći o ukupnoj energetskoj poziciji Srbije, Mijušković ukazuje da snabdevanje u velikoj meri zavisi od odluka koje se donose van zemlje. Kao povoljniju okolnost izdvaja produženje gasnog aranžmana sa Rusijom do kraja godine, dok pitanje NIS-a ostaje otvoreno.

"Funkcionisanje srpske, ali i ruske naftne kompanije zavisi od američkog regulatora. Mi čekamo rešenje pregovora vezano za NIS između ruske i mađarske strane. Janaf je u hrvatskim rukama. U tom smislu prilično postoji zavisnost", navodi Mijušković.

Ističe da je situacija sa gasom trenutno izvesnija, ali da nova licenca NIS-u ne predstavlja konačno rešenje.

"Pitanje NIS-a nije rešeno. Ovo je samo jedan produžetak. Možemo reći da postoji visok stepen zavisnosti, a rešenje ovih problema je nekako na kašičicu, odnosno parcijalno i dešava se korak po korak. Bolja je situacija po pitanju gasa, a i dalje je nerešena situacija po pitanju NIS-a", objašnjava Mijušković.

Kada će biti rešeno pitanje NIS-a

Mijušković ne želi da prognozira kada bi pregovori o NIS-u mogli da budu okončani. Ukazuje da na njih utiče veliki broj faktora i da je situacija dodatno zakomplikovana političkim okolnostima.

"Odgovor na to pitanje je veoma težak. U menadžmentu bi to bilo nadahnuto nagađanje, odnosno predviđanje koje nema baš nekih konkretnih utemeljenja. Ruska Federacija je prisiljena da proda udeo u NIS-u, što oni svakako inicijalno nisu želeli i verovatno i ne postoji tolika volja i spremnost da se ovo uradi, koliko god deklarativno ti pregovori tekli", kaže Mijušković.

Dodaje da pregovori formalno i dalje traju i da, zbog toga, ne bi bilo osnovano predviđati njihov ishod.

"Jasno je da je u pitanju kompleksna stvar s obzirom na to da ima dosta stvari koje treba da se definišu, a s druge strane je jasno da je prošlo veoma mnogo vremena i negde očekujemo rasplet te situacije. Zaista nam u ovom momentu ostaje samo da pratimo. Bilo kakvo predviđanje, verujem, ne bi bilo tačno", ističe Mijušković.

"Više nije reč samo o psihološkom faktoru, već o realnim nestašicama dizela"

Inače, u celom svetu danas nije pitanje koliko je gorivo skupo, već koliko je tesno postalo tržište dizela. U svetu dizel poskupljuje brže od sirove nafte. Rusija je produžila ograničenje izvoza dizela do kraja oktobra. Istovremeno se govori o mogućem ograničavanju američkog izvoza.

Kada je reč o dizelu, Mijušković objašnjava da se istovremeno ukrstilo nekoliko nepovoljnih faktora.

"Evropa je od 2009. godine značajno smanjila svoje rafinerijske kapacitete. Od nekih sto rafinerija, oko 30 je zatvoreno ili prenamenjeno. To je značajno smanjilo količinu sirove nafte koja bi mogla da se prerađuje u tim rafinerijama", navodi Mijušković i dodaje da je u ratu došlo do značajnih oštećenja infrastrukture.

Za razliku od ranijeg perioda krize, kada su cene rasle pre svega zbog straha i reakcija tržišta, sada je, upozorava, problem i fizička dostupnost dizela.

"Za razliku od prve faze krize, kada je cena nafte na globalnom nivou bila dizana kao posledica psihološkog faktora na berzama, sada već govorimo o realnim fizičkim nestašicama. Dodatno imate situaciju da određene zemlje, poput Kine i Ruske Federacije, a sada se i na nivou SAD razmatra da ograniče ili zabrane izvoz dizela, što će značajno smanjiti globalnu ponudu", upozorava Mijušković.

Šta ako SAD ograniče izvoz dizela

Najave da bi Sjedinjene Američke Države mogle da ograniče izvoz dizela Mijušković vidi kao meru čije je sprovođenje neizvesno. Ukoliko bi do zabrane ipak došlo, posledice bi, kaže, osetilo globalno tržište.

"Ukoliko dođe do zabrane, onda bi to značajno limitiralo aktivnosti na globalnom nivou... Ne očekujem da će doći do nekih ozbiljnijih globalnih poremećaja. Ovo su i dalje samo neke aktuelne okolnosti u različitim zemljama", kaže Mijušković.

Smatra da bi posledice ograničenja na kraju osetile i same Sjedinjene Države, zbog međusobne povezanosti svetskih tržišta.

"Čak i da se desi da Sjedinjene Američke Države donesu takvu odluku, negativne reperkusije te odluke vratile bi se kao bumerang tržištu Sjedinjenih Američkih Država. Ekonomija je globalno uvezana", naglašava Mijušković.

Koliko država može da zadržava cene goriva

Govoreći o cenama goriva na domaćim pumpama, Mijušković ističe da država različitim merama može da ublaži prelivanje globalnih poskupljenja na potrošače. Među tim merama su puštanje dela rezervi na tržište, smanjivanje akciza i ograničavanje marži.

"Na taj način vi određeno vreme možete da omogućite relativno nižu cenu. Međutim, to utiče na fiskalne prihode države. To što smo sa jedne strane limitirali prodajnu cenu znači da smo se odrekli dela sredstava koji ide u budžet i koji će dalje biti korišćen za različite razvojne projekte", objašnjava Mijušković.

Naglašava da takve mere imaju svoju cenu, ali i da su do sada mogle da se primenjuju duže nego što se u početku očekivalo.

"Nema besplatnog ručka. Država je za sada čak pokazala i veći stepen mogućnosti nego što je inicijalno bilo planirano. Sve ove mere se i dalje produžavaju. Kada je kriza nastupila u martu, bilo je reči da se može izdržati najviše šest meseci. Sada vidimo da je stepen izdržljivosti i viši", zaključuje Mijušković.