Srpske licence "na kašičicu" - Lukić: Rešenje krize neće biti brzo, Srbija ima prednost u zalihama gasa; Rajaković: "Autogol" Evrope u utakmici sa gasom

Najnovija odluka američke kancelarije OFAK o produženju licence NIS-u odraz je, pre svega, dve stvari, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić. Prvo, cene se napori uloženi ove godine u rekompoziciju vlasništva u NIS-u i postignuti napredak, a drugo, u odnosima sa SAD pojavio se novi važan momenat – Srbija je od jula zaključila ugovor o strateškom partnerstvu i pokrenut je strateški dijalog.

Taj dijalog će, kako je naveo Lukić, u budućnosti verovatno otvoriti vrata ne samo široj saradnji sa SAD, nego i većem razumevanju otvorenih pitanja, a NIS je jedno od tih žarišnih.

Kada je reč o MOL-u, Lukić je rekao da je ta kompanija uvek poslovično odmerena u proceni brzine postizanja dogovora sa Gaspromom, ali uvek optimistična u pogledu preuzimanja NIS-a.

“Kada je reč o MOL-u, MOL i dalje ima zaključene stabilne ugovore sa ruskim partnerima i tu nije došlo do promene", kazao je Lukić, dodavši da je MOL i dalje podoban partner i podoban kupac za NIS.

Proces još nije završen

Srbija se sa sankcijama naftnoj industriji bori već godinu i devet meseci, a održivo rešenje još ne postoji. Lukić je naveo da se u tom periodu prošlo kroz različite faze – od inicijalne neverice, preko suočavanja sa realnošću sankcija i početka pregovora, do sporazuma između akcionara, zaključenog u junu, i sadašnjeg iščekivanja ishoda pregovora MOL-a i Gasproma.

“Ovaj put nije završen, krug nije zaokružen i proces će i dalje trajati", istakao je Lukić, i dodao da možda neće biti okončan ni do kraja godine.

Ni produženje gasnog aranžmana sa Rusijom do kraja godine, po njegovim rečima, ne može se smatrati potpuno izvesnim.

“Ovo je vreme kada se neke kolosalne odluke mogu doneti i donose se gotovo svakog dana", rekao je Lukić, podsetivši da su dugoročni obavezujući sporazumi retki, a zaključeni se najčešće otkazuju pod izgovorom više sile. Ipak, dobijeno nam obezbeđuje relativnu energetsku sigurnost do kraja godine, što je, zaključio je, dobra vest.

Zalihe gasa na maksimumu

Uoči grejne sezone Srbija je, prema Lukićevim rečima, u povoljnijoj poziciji od ostatka Evrope. Lukić je naveo da postoje impresivne zalihe gasa i u Banatskom Dvoru i u mađarskim kapacitetima koje Srbija iznajmljuje, te da će, ako se potroše, moći da se obnove po izuzetno povoljnoj ceni u odnosu na tržišnu.

Rezerve gasa u Srbiji su na maksimumu, dok su u Evropi nešto preko sedamdeset odsto, odnosno oko sedamdeset pet milijardi kubnih metara, što je ispod nivoa od osamdeset pet do devedeset odsto na kome bi trebalo da budu početkom oktobra.

"Nalazimo se u prednosti u odnosu na ostatak Evrope i možda to može da nam deluje kao neki razlog za spokoj", rekao je Lukić.

Dizel kao ključni problem

Prema Lukićevoj oceni, zima traži energente, a njihova nabavka je uvek izazov, i ne postoji tržište bez značajnih poremećaja i povišenih cena, mada se fizičke količine ipak isporučuju. Gas je žarišni energent u zimskom periodu, dok je električna energija izvedeni faktor koji prati nabavku gasa i potrošnju nafte. Kada je reč o nafti, značajna pomeranja su vezana za derivate, pre svega dizel.

Mapa izvoza dizela, istakao je Lukić, značajno se promenila. Rusija je bila najveći izvoznik, a na drugom mestu su bile SAD, dok se ruski dizel danas gotovo u potpunosti ne izvozi, osim posredno, preko nafte prerađene u Indiji. „Zatvaranje Amerike za izvoz nas zapravo podseća da je danas gotovo ceo svet zavisan od američkog gasa i od američke nafte", kazao je Lukić, podsetivši da je Evropa donedavno u potpunosti zavisila od ruskog gasa i delimično od nafte.

Strateške rezerve nafte

Odluke koje se danas donose, objasnio je Lukić, potiču iz marta, kada je Međunarodna agencija za energetiku odobrila korišćenje četiri stotine miliona barela iz strateških rezervi. Oko dvadeset odsto je iskorišćeno, a osamdeset odsto nije, i sve su prilike da će zbog nestašice dizela i oštećenih postrojenja za preradu rezerve morati dalje da se troše.

"Kada dođete do određenog praga tih rezervi i kada one počinju ubrzano da se troše, onda se na tržištu brzo pojavljuje panika koja ne doprinosi smirivanju situacije", upozorio je Lukić.

Cena nafte je tokom poslednjih sati ili dana zabeležila pad, što je delimično posledica otpuštanja rezervi. Lukić je rekao da je Evropa najviše insistirala na njihovom korišćenju, na koordinisan način, da nijedna zemlja ne ostane uskraćena, ali da to znači da situacija nije pod kontrolom. Da li će stabilizacija biti kratkotrajna ili dugoročnija, videće se za dve do tri nedelje.

Rešenje tek na tački zatezanja

Na pitanje o rešenjima energetske krize, Lukić je rekao da do njih neće biti brzo došlo, kao ni do rešenja mnogih drugih kapitalnih žarišnih pitanja u svetu. „Rešenje će nastati verovatno onog trenutka kada dođemo do neke tačke zatezanja koje je pred nekim snažnim pucanjem", kazao je Lukić. Ako dođe do značajne eksplozije cena ili nestašica, veće su verovatnoće da će konačno rešenje među stranama koje odlučuju biti postignuto, zaključio je Lukić.

Amerika sistematski pokušava da oslabi konkurente

Produženje američkih licenci za NIS i ruski gas obezbeđuje sigurno snabdevanje dok traje, ali je, kako je ocenjeno, to "na kašičicu" dodeljivanje odraz odnosa snaga na svetskoj energetskoj sceni. Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković kaže da Amerika sistematski pokušava da oslabi svoje ključne konkurente, jer je energetska zavisnost Evrope i Kine evidentna, dok je Rusiju već oslabila kroz rat u Ukrajini.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković je istakao da je to „glavni trend koji se mora videti iznad ove dnevno-političke" slike. Energetičarima koji moraju da prave godišnje i sezonske planove ovakvi rokovi, kako je kazao, stvaraju veliki pritisak, jer se dnevno mora pokriti tražena kvota.

Značaj prerađivačkih kapaciteta u Pančevu, prema Rajakovićevim rečima, je ogroman.

"Strateški je značaj", rekao je Rajaković, i dodao da rafinerija tokom oktobra, a nadaju se i cele zime, treba da koristi kapacitete optimalno. Proizvodnju dizela, naglasio je, treba podići maksimalno, jer je dizel sada dramatično važan zbog poljoprivrednih radova.

Rajaković ne očekuje ozbiljnije probleme sa snabdevanjem gasom. Aranžman za ruski gas traje tri meseca po izuzetno povoljnoj ceni, a skladišta gasa u Srbiji su popunjena. Evropa je, po njegovoj oceni, zakasnila, pa je "utakmica koju je Evropa odigrala sa gasom autogol".

Hidropotencijal na niskom nivou

Govoreći o stanju u elektroenergetici, čijoj oblasti je posvetio ceo radni vek, Rajaković je naveo da je Đerdap 1 u avgustu radio sa dvadesetak odsto kapaciteta, a Đerdap 2 sa tridesetak. Rekordi hidroproizvodnje u Srbiji dosežu trinaest do četrnaest teravat-sati, što je, kako je objasnio, "maksimum maksimorum", dok bi dvanaest bilo veoma zadovoljavajuće. Ove godine, međutim, jedva se dostiže osam.

Kao strateške projekte koji bi doneli rasterećenje naveo je reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i Đerdap 3, projekat regionalnog i evropskog značaja. "Đerdap 3 sa svojom akumulacijom može dve sedmice da snabdeva konzum Srbije", rekao je Rajaković i dodao da bi to struci pružilo odličan manevarski prostor.

Uvozna zavisnost je najslabija karika

Najvažnija poruka, prema njegovim rečima, jeste da "ova uvozna zavisnost od svega je najslabija karika". Rajaković je zaključio da Srbija mora permanentno da jača energetsku nezavisnost, kao i da je u poslednje dve decenije ozbiljno zakasnila.

"Energetska tranzicija kasni i mi plaćamo cenu zakasnile energetske tranzicije", kazao je Rajaković. Trebalo je, po njegovim rečima, graditi daleko više solarnih elektrana, vetroelektrana i baterijskih kapaciteta i imati Bistricu na mreži.

Kao ilustraciju naveo je da Srbija trenutno ima oko pedeset vati solarne snage po glavi stanovnika, dok Holandija, koja ima dvadeset odsto manje sunca, ima oko kilovat i po.

Rajaković je pojasnio da sâm vetar i sâm solarni izvor ne mogu da obezbede potrebe, ali će imati podršku hidroenergetike, baterijskih skladišta i termoelektrana još najmanje dve decenije. Termoelektrane, koje su ostarile i nemaju nekadašnje performanse, po njegovoj proceni ostaće oslonac još deceniju, deceniju i po, a možda i dve, uz pažljivo održavanje i vodeći računa o kvalitetu uglja.

Gasna elektrana i zeleni vodonik

Projekat gasne elektrane kod Niša Rajaković je ocenio kao apsolutno pozitivan, uz jedini minus – uvoznu zavisnost od gasa. Prednost je, istakao je, u tome što bi takva elektrana u daljoj perspektivi mogla da radi na sintetički, zeleni vodonik proizveden iz viškova solarne i vetroenergije u Srbiji. "Kompletan aranžman oko te termoelektrane gasne ima punu logiku", rekao je Rajaković.

Vodonik je, međutim, još skup. Postaje ubedljivo konkurentan kada cena padne ispod dva dolara po kilogramu, a trenutno iznosi šest. Rajaković je podsetio da je gas u pogledu SO2 otiska otprilike tri puta povoljniji od uglja, ali da nije neutralan.

"Smanjili smo probleme tri puta, ali problemi ostaju", kazao je Rajaković, dok su sa zelenim vodonikom, dobijenim pomoću elektrolizera napajanog, na primer, iz solarne elektrane, problemi nula.

Kao dva ključna tehnološka trenda naveo je razvoj nuklearne fuzije i smanjenje potrošnje data centara, koje počinje od unapređenja čipa.

Gubici u mreži i energetska efikasnost

Kada su u pitanju gubici, Rajaković je istakao da prenosna mreža Elektromreže Srbije ima evropske standarde, sa gubicima ispod dva odsto. Distributivni segment je, nasuprot tome, loš i tu ima prostora za unapređenje, kako u pogledu krađe, tako i tehničkih gubitaka.

Srbija i u energetskoj efikasnosti ozbiljno zaostaje. "Za hiljadu evra koje pravimo u Srbiji trošimo oko četiri puta više energije od proseka Evropske unije, a pet puta više od Danske", rekao je Rajaković, i podsetio da se ukupna slika mora posmatrati sa strane potrošnje, jer "najvažniji je onaj ko plaća".

Govoreći o dizelu, Rajaković je napomenuo da kotacije dostižu hiljadu petsto do hiljadu šeststo dolara po toni, što Evropi zadaje glavobolju, a posredno i Srbiji. Savet energetičara je jasan: "Dizel treba hitno zamenjivati električnim", a automobil, dodao je Rajaković, puniti zelenim kilovat-satima, "i sa krova svoga napajati".

Građanska energija i hiljade mikro primera, poput solarnih panela na balkonima, ne rešavaju problem, ali su, ocenio je, dobar put.