Nafta ponovo poskupljuje, dizel nedostaje, NIS čeka licencu – šta donosi 30. septembar

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković navodi da su berze prethodne večeri zatvorene sa cenom od oko 107 dolara za barel, dok je i ujutru cena ostala iznad 106 dolara.

"Ove nedelje, od ponedeljka, bio je blagi pad. Cena je u ponedeljak, utorak i sredu bila oko 99, 100, 101 dolar, da bi juče cena ponovo porasla. Jednostavno, nepredvidivo je. Ne može niko da proceni šta će se događati na berzi", kaže Vranjkovićeva.

Nekadašnji pomoćnik ministra za energetiku Raša Kojčić navodi da je jutros trgovanje počelo sa cenom od 105,6 dolara za barel brenta i ukazuje da na kretanja na berzi snažno utiču i političke poruke.

"Na to da je došlo do pada cena sirove nafte uticalo je kada se pojavila informacija u medijima da se ide ka tome da će se postići diplomatski sporazum između Amerike i Irana", objašnjava Kojčić.

Ormuz zatvoren, alternativni pravci ograničeni

Jedan od glavnih problema za svetsko tržište ostaje blokada Ormuskog moreuza.

"Mi sada imamo zatvoren Ormuski moreuz, kuda je prolazila jedna petina izvoza sirove nafte ka celom svetu", navodi Kojčić.

Kao jedna od alternativa aktiviran je saudijski naftovod Istok–Zapad, kojim nafta može da stigne do luke Janbu na Crvenom moru. Međutim, i taj pravac je pogođen napadima Huta.

"Pušten je opet taj naftovod, ali on ne može u punom kapacitetu", kaže Kojčić.

Istovremeno, proizvodnju povećavaju afrički i južnoamerički proizvođači, a nafta stiže i iz Severne Amerike i Severnog mora. Kojčić očekuje da bi smirivanje tenzija dovelo i do stabilizacije snabdevanja.

Pored toga, ruska sirova nafta je išla ka nekim kupcima u Aziji, ali i tu postoje problemi zbog stalnih napada na luke preko kojih se vrši izvoz sirove nafte.

"Onog momenta kada dođe do smirivanja ovih tenzija, treba očekivati da će se stabilizovati snabdevanje sirovom naftom", ističe Kojčić.

Nafte ima, ali nedostaju kapaciteti za proizvodnju dizela

Problem, međutim, nije samo u količini sirove nafte. Kojčić ukazuje da je značajna količina dizela i avio-goriva stizala iz rafinerija u Persijskom zalivu koje su oštećene. Pored toga, pogođene su rafinerije i u Rusiji.

"Sirove nafte ima u dovoljnoj količini, ali kapaciteta za preradu manjka", naglašava Kojčić.

Vranjkovićeva navodi da poslednji podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da dnevno nedostaje 1,6 miliona barela u odnosu na početak godine.

"Bolja je situacija sa sirovom naftom, ali nedostaje dizel", ističe Vranjkovićeva.

Koliko znači pet hiljada tona dizela iz rezervi 

Na tržište Srbije biće pušteno 5.000 tona dizela iz državnih rezervi. Vranjkovićeva objašnjava da je svrha te mere da se ublaže posledice poremećaja na svetskom tržištu.

"Poslužiće, naravno, da ne osetimo taj manjak i da ublaži pre svega cene. Zato se i prave državne rezerve", kaže Vranjkovićeva.

Ističe da Srbija ima dobre državne, kao i operativne rezerve i da ovo nije prvi put od početka krize da se deo zaliha pušta na tržište.

"Državne rezerve i jesu predviđene i mora pažljivo sa njima da se rukovodi upravo za ovakve situacije i poremećaje snabdevanja i ublažavanje cena, a sada jeste ta situacija", naglašava Vranjkovićeva.

Kojčić takođe ukazuje da Srbija ima dovoljno goriva za intervencije u slučaju poremećaja.

"U ovom momentu najbitnije je sigurno snabdevanje. Mi imamo dovoljne količine obezbeđene u rezervama za intervencije ako bi došlo do poremećaja u snabdevanju", kaže Kojčić.

Evropa zatvorila deo rafinerijskih kapaciteta

Dodatni problem za evropsko tržište, prema Kojčiću, predstavlja smanjenje rafinerijskih kapaciteta.

"Treba navesti i to da su oni 30 odsto rafinerijskih kapaciteta zatvorili", kaže Kojčić, ukazujući na visoke investicije koje su bile potrebne kako bi rafinerije ispunile stroge ekološke norme.

Vranjkovićeva navodi primer Francuske, gde već postoje lokalni problemi u snabdevanju.

"Kažu da na svakoj devetoj pumpi ima problema sa snabdevanjem i zato je predsednik Makron i najavio da će narednih nedelja sazvati G7 kako bi rešili situaciju“, kaže Vranjkovićeva.

Dodatni trošak predstavlja transport, a Vranjkovićeva ukazuje da su cene osiguranja brodova višestruko povećane.

NIS čeka 30. septembar

Pored kretanja na svetskom tržištu, za Srbiju je važno i pitanje produženja licenci za NIS. Vranjkovićeva navodi da 30. septembra ističe više važnih rokova.

"Ističe licenca za operativni rad NIS-u, ističe licenca za pregovore MOL-a i NIS-a za kupovinu ruskog udela i ističe dozvola JANAF-u za transport sirove nafte Jadranskim naftovodom u rafineriju, a ističe i gasni aranžman“, kaže Vranjkovićeva.

Očekuje da bi moglo da dođe do novog produženja, ali naglašava da je ishod neizvestan.

Kada je reč o gasu, kaže da sa Rusima više nema potpisivanja dugoročnih ugovora.

"Ja se nadam nekom produženju. Obično su produžavali na tri meseca. Videćemo, blizu je 30. Mnoge odluke se čekaju upravo tog 30", ističe Vranjkovićeva.

I Kojčić očekuje produženje operativne licence NIS-u i naglašava značaj domaće rafinerije u uslovima poremećaja na tržištu.

"Do sada sam uvek bio optimista po pitanju produženja licence za operativni rad rafinerije, koja je ključna i što se pokazuje u ovom momentu, kada postoji problem sa logistikom i dopremom derivata, koliko ta rafinerija doprinosi energetskoj stabilnosti i sigurnosti", kaže Kojčić.

"Moramo da budemo optimisti i da očekujemo da ćemo dobiti produženje operativne licence“, zaključuje Kojčić.