Kamate rastu, inflacija ne popušta – hoće li Srbija odoleti novom talasu poskupljenja

Inflacija u SAD sve je veća, pa je američka centralna banka podigla kamatne stope, prvi put nakon više od tri godine, a prethodno je isto postupila i Evropska centralna banka. S druge strane, inflacija u Srbiji proteklih meseci bila je niža od projekcija, a kamatne stope miruju. Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je za RTS da će međugodišnja inflacija biti statistički iskazana kao viša, ali da neće doći do drastičnog poskupljenja.

Inflacija u Srbiji proteklih meseci, međutim, bila je niža od projekcija, a kamatne stope miruju. Ivan Nikolić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je Evropa opterećena stagnatnim rastom, što je dodatan problem koji utiče na rast kamatnih stopa, dok je ekonomija u blagoj recesiji.

Nikolić ostiče, takođe, da je u ovom trenutku borba protiv inflacije i inflatornih pritisaka prioritet.

"Odluka o podizanju kamatne stope u Evropi je verovatno bila teška jer to znači da će uslovi za poslovanje biti još nepovoljniji. Kamate će biti veće, zaduživanje će biti nepovoljnije, pre svega kada je reč o biznisu, i ne može se očekivati progres i prosperitet u narednom periodu", ukazuje Nikolić.

Snažan inflatorni pritisak

S druge strane, Nikolić kaže da je jedan od okidača za sve veću inflaciju u SAD prekomerna javna potrošnja. Potražnja je veća, kao i pritisak na cene.

Kao primer, gost Jutarnjeg programa navodi rast cena memorije za uređaje koji se koriste u novim tehnologijama, ali dodaje da su na rast cena uticale i tarife, zabrane ili najave zabrana koje se pripisuju predsedniku SAD Donaldu Trampu i njegovoj ekonomskoj politici.

Dodaje da su faktor i energenti, konflikt u Iranu i narušavanje prerađivačkih kapaciteta u Rusiji i Ukrajini, što je doprinelo rastu cena benzina i nafte i posebno pogodilo Evropu.

"U istoriji nije bila ovako visoka cena benzina i naftnih prerađevina, što se oseća i prenosi na sve cene. Inflatorni pritisak je u ovom trenutku veliki, ali je još uvek blag. Kamatna stopa je 25 baznih poena, uz najavu da bi mogla da bude mnogo veća", poručuje ekonomista.

Efekat poskupljenja stambenog kredita

Na pitanje šta sledi za Srbiju, Nikolić ističe da će u septembru inflacija biti viša, oko četiri odsto, ali da je to bilo planirano. Navodi da je Srbija prošle godine bila u nepovoljnijem položaju kada je uvedeno ograničenje marži u trgovini, čime su oborene cene, pa se sada poredimo sa tom nižom bazom.

"Ne bi trebalo da dođe do drastičnog uvećanja cena, biće ustaljeno kretanje, ali će međugodišnja inflacija statistički biti iskazana kao veća zbog prošlogodišnjeg ograničenja marži. Na našu monetarnu politiku utiče i zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke", kaže Nikolić.

Dodaje da će građani koji su uzeli stambene kredite sledeće godine osetiti efekat poskupljenja rata, za oko 1.000 do 1.200 dinara, odnosno uvećanja kamatne stope od 25 baznih poena.

"Devizne rezerve su visoke, platni bilans je povoljno balansiran, nizak je deficit tekućeg bilansa za naše standarde, tri do četiri odsto, dok je deficit budžeta prihvatljiv. Ništa ne ukazuje da ćemo u skorijoj budućnosti imati probleme koji će angažovati devizne rezerve, koje su garancija investitorima da je ambijent za poslovanje siguran", navodi Nikolić.