Mijušković: Karpatska inicijativa otvara Srbiji nove pravce saradnje, infrastruktura prvi korak ka razvoju

Predsednik Srbije učestvovao je na samitu Karpatske inicijative u Ukrajini. Za Srbiju je to prilika da otvori nove pravce povezivanja sa zemljama tog dela Evrope, ocenio je Aleksandar Vučić. Reč je o tržištu od 115 miliona ljudi, sa kojima se trgovina već sve više razvija. Na samitu je bilo reči i o izgradnji putne infrastrukture, energetskim projektima, kao i o razmeni investicija.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta ocenio je da je učešće Srbije u Karpatskoj inicijativi prilika da se unapredi privredna saradnja sa osam zemalja ukupnog BDP-a od 3,15 biliona dolara, a izgradnja infrastrukture, pre svega auto-puta ka Temišvaru, otvorila bi nove mogućnosti za razvoj severoistoka zemlje.

Ističe da je reč o važnoj inicijativi koja će, zajedno sa Srbijom, obuhvatiti osam zemalja – Poljsku, Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Ukrajinu i Srbiju. Sve osim Srbije i Ukrajine, koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, članice su EU.

Prema njegovim rečima, već su definisana oko 34 razvojna projekta, a sredstava koja su u njima opredeljena za Srbiju, koja je treća po redu u toj strukturi, iznose oko 12,1 milijardu evra.

"Ovo je jedan, da kažemo, vin-vin pristup, odnosno dobra situacija", rekao je Mijušković, dodajući da ne postoji samo perspektiva uvoza iz tih zemalja, već i da Srbija kao mala i otvorena ekonomija može da izvozi značajan deo usluga i proizvoda na to tržište, a domaći investitori da tamo plasiraju sredstva.

Smatra da bi Srbija iz tih zemalja mogla da uvozi mašinske delove, elektrokomponente i pojedine poljoprivredne proizvode, dok bi na to tržište plasirala deo poljoprivrednih proizvoda, IT usluge, delove za automobile i kablove.

Mijušković je naveo da je Srbija prošle godine u Mađarsku izvezla robe vredne 1,5 milijardi evra, u Rumuniju 1,4 milijarde, a u Češku 1,3 milijarde evra.

Naglasio je da najveće šanse za privlačenje investitora vidi u oblasti infrastrukture i energetike. Iako je prošle godine došlo do blagog usporavanja stranih investicija, to ne znači da je model iscrpljen.

"Sada kada se situacija stabilizovala i kada se nadam da će biti stabilna i u periodu koji sledi, mi možemo očekivati dalju energizaciju tog modela", kazao je Mijušković, dodajući da Nemačka, kao jedna od centralnih evropskih ekonomija, sada blago usporava privredne aktivnosti, pa je potrebno da Srbija deo svojih operacija i izvoza preusmeri ka drugim partnerima.

Auto-put ka Temišvaru i Koridor 11

Govoreći o auto-putu Beograd–Temišvar, Mijušković je objasnio da je deonica od Beograda do Požege deo neformalnog Koridora 11, koji je, za razliku od deset panevropskih koridora finansiranih od strane EU, inicirala Rumunija zajedno sa Italijom. Završetkom auto-puta do granice sa Crnom Gorom sa jedne i trase ka Temišvaru sa druge strane, Koridor 11 bi bio kompletiran.

"Važno je prvo zbog povezivanja sa susednom Rumunijom, ali i zbog značajnih trgovačkih veza koje postoje između Rumunije i Italije, gde se očekuje da će ozbiljna frekvencija saobraćaja ići kroz našu zemlju", rekao je Mijušković.

Podsetio je da poslednju deonicu tog koridora čini pomorski put Bar–Bari, kao i da je zbog toga što nije reč o formalnom panevropskom koridoru bilo potrebno samostalno tražiti investitore. Dodao je da je deonica od Požege do Boljara do crnogorske granice jednako zahtevna i da se mora nastaviti rad na tim putnim pravcima.

Kao važno ocenio je i to što je, kako je rečeno, sa predsednikom Rumunije postignut napredak u pregovorima.

Mijušković je naveo da je pored železničkog saobraćaja važno maksimalno koristiti i kapacitete Koridora 7, odnosno plovnog puta reke Dunav. Intenziviranje rečnog saobraćaja, prema njegovim rečima, jeftinije je rešenje, naročito za prevoz rasutih materijala kao što su građevinski materijal, pesak i šljunak, a doprinelo bi i jačanju turizma kroz rečne kruzere.

Razvoj severoistoka Srbije

Kada je reč o delu Srbije za koji je predsednik Aleksandar Vučić rekao da će imati najviše koristi od inicijative – Vojvodini, Braničevskom, Borskom i Zaječarskom okrugu, Mijušković je ocenio da je to apsolutno tačna konstatacija.

"Kroz sve napore koje zemlja radi na privlačenju stranih investicija, a nije ih bilo malo, i dalje nam fali komponenta ravnomernosti", istakao je ekonomista.

Ukazao je da su se strana ulaganja najčešće koncentrisala u određenim predelima, dok pojedini predeli trpe proces depopulacije, što je slučaj u nekim oblastima Vojvodine, kao i u delovima istočne i južne Srbije.

"Prvi korak jeste infrastruktura, upravo ovo o čemu se pregovara, i dolaženje novih firmi. Dolazak firmi i infrastruktura biće pelcer ili seme na bazi koga ćete moći da razvijate dalje taj kraj", kazao je on, navodeći da bi to omogućilo i vraćanje ljudi u te krajeve, razvoj školstva, zdravstva i ostalih sistema.

Energetika i diversifikacija

Kada je reč o energetici, Mijušković je rekao da je rešavanje pitanja NIS-a jedan od dva koraka potrebna da bi Srbija mogla da kaže da je učinila sve za diversifikaciju.

Pitanje NIS-a, kako je naveo, rešava se na relaciji MOL i Ruske Federacije, dok će regionalna saradnja sa zemljama Karpatske inicijative pomoći u drugom segmentu – daljoj diversifikaciji ruta i izvora snabdevanja energentima.

"Od korone pa naovamo, i u globalnim tokovima, a i u poslovnim i geopolitičkim, ključni fokus je na diversifikaciji, jer ukoliko jedna tačka postane neuralgična, postavlja se pitanje da li imamo alternativu", naglasio je Mijušković.

Energetska kriza i cene

Mijušković je rekao da je kriza u Evropi višeslojna i da se sada, pored nervoze finansijskih tržišta, javljaju i fizičke nestašice, pre svega kada je reč o dizelu. Naveo je da su neka naftna postrojenja na Bliskom istoku uništena i da će, pod uslovom da nema daljih ratnih dešavanja, biti potrebno vreme da se obnove, verovatno ne pre 2027.

Ocenio je da Srbija za sada "vrlo hrabro i odmereno pokušava da najveći deo tereta prebaci na sebe, odričući se dela akciza i dalje ne opterećujući građane".

"Da su cene energenata ostavljene realnim, one bi se ugradile u troškove transporta, logistike, poljoprivrednih i privrednih proizvoda, a zatim i u maloprodajne cene, što bi značilo ozbiljan skok cena i inflatorni pritisak", dodaje.

Istakao je da je stopa inflacije trenutno ohrabrujuća, ali da će se stanje pratiti do kraja godine.

"Izazovi su brojni, ali odmerenom i mudrom ekonomskom politikom idemo napred", zaključio je Mijušković.