Vuković: Cene gasa i nafte najveći izazov za EU ove zime, Srbija ima više opcija za sigurno snabdevanje

U jeku priprema za grejnu sezonu, jedno od glavnih pitanja je koliko su evropska skladišta gasa spremna za povećanu zimsku potrošnju.

Programski menadžer za energetiku u Misiji EU Gligo Vuković navodi da su skladišta na nivou Evropske unije trenutno popunjena oko 67 odsto, ali da postoje značajne razlike među državama.

U Poljskoj i Italiji popunjenost je veća od 90 odsto, dok je u Nemačkoj, kao jednoj od najvećih evropskih ekonomija, na nivou od oko 54 odsto.

Evropska pravila predviđaju da skladišta do 1. novembra budu popunjena 90 odsto, uz mogućnost da u posebnim okolnostima taj nivo bude 80 odsto.

Vuković podseća da je Evropska komisija tokom juna i jula pozivala članice da ne žure sa punjenjem skladišta kako dodatna potražnja ne bi stvorila još veći pritisak na cene tečnog prirodnog gasa – LNG-a.

Cena gasa značajno porasla

Upravo je cena, prema oceni Vukovića, jedan od najvećih razloga za zabrinutost uoči zime. Navodi da je trenutna cena gasa oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra.

Na poskupljenje utiče više faktora – Evropa sve više zavisi od globalnog LNG tržišta, sukobi na Bliskom istoku traju, a istovremeno raste potreba za gasom pred zimsku sezonu.

Ipak, Vuković napominje da cena na spot tržištu ne pokazuje u potpunosti koliko Evropa zaista plaća gas.

"Oko trećine ukupnog snabdevanja gasom u Evropskoj uniji dolazi sa spot tržišta. Dve trećine su otprilike dugoročni i srednjoročni ugovori, tako da to ne mora da bude reprezentativna cena“, objašnjava Vuković.

Ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave, očekuje da cena gasa ostane relativno visoka.

EU smanjila zavisnost od ruskog gasa

Evropska unija nastavlja i proces postepenog odricanja od ruskog gasa. Vuković podseća da je pre rata u Ukrajini ruski gas činio oko 45 odsto evropskog snabdevanja, dok je taj udeo značajno smanjen.

Istovremeno je povećan uvoz tečnog prirodnog gasa, čiji je udeo u snabdevanju EU porastao sa oko 20 na približno 45 odsto.

Ključni rokovi u daljem smanjivanju zavisnosti od ruskih energenata su tokom 2027. godine.

"Datumi koji su bitni za Evropsku uniju jesu 1. januar 2027. godine, kada prestaje uvoz ruskog LNG gasa, i 1. novembar 2027. godine, kada prestaju svi ugovori za uvoz ruskog gasa, i kroz cevovode i na druge načine“, navodi Vuković.

Iako tokom 2026. godine nije toliko vidljiv dalji pad uvoza ruskog gasa, Vuković ističe da se proces i dalje odvija u skladu sa planom REPowerEU.

Norveška najveći snabdevač Evropske unije

Promene na evropskom tržištu dovele su i do značajne diversifikacije izvora snabdevanja.

Prema podacima koje je izneo Vuković, najveći snabdevač Evropske unije gasom trenutno je Norveška sa udelom od 31 odsto. Slede Sjedinjene Američke Države sa 26 odsto i Severna Afrika sa 13 odsto.

Rusija učestvuje sa oko 12 odsto, dok Azerbejdžan i Katar imaju po četiri odsto. Vuković očekuje da će se ta struktura u narednom periodu dodatno menjati.

Srbija zainteresovana za zajedničku evropsku nabavku gasa

Srbija je pokazala interesovanje i za evropsku platformu za zajedničku nabavku gasa, koja funkcioniše tako što objedinjuje ponudu i tražnju kako bi se postigli povoljniji uslovi kupovine.

"Srbija je iskazala zainteresovanost i aplicirala za korišćenje zajedničke platforme za nabavku gasa“, kaže Vuković. O komercijalnim detaljima u ovom trenutku, kako dodaje, nije moguće govoriti.

Suština mehanizma je da se ukrupnjavanjem tražnje i ponude pokuša uticati na postizanje niže cene energenta.

Nafte ima dovoljno, ali cena ostaje najveća nepoznanica

Neizvesnost je prisutna i na naftnom tržištu. Vuković ukazuje na razliku između obaveznih i komercijalnih rezervi.

Obavezne rezerve koje države poseduju moraju da budu na nivou koji odgovara 90 dana prosečnog neto uvoza ili 61 danu prosečne dnevne potrošnje.

Kada je reč o fizičkoj dostupnosti nafte i naftnih derivata, Vuković ne očekuje probleme u snabdevanju Evropske unije tokom predstojeće zime.

"Fizičke količine su dostupne, ima ih, ne očekuje se nestašica, ali najveći problem biće oko cene“, naglašava Vuković.

Na cenu utiču neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku, prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, napadi na brodove, ali i veće premije osiguranja za infrastrukturu i transport u regionu Persijskog zaliva.

Investicije u novu infrastrukturu do 2030. godine

Iako je tržište izloženo brojnim rizicima, Vuković ukazuje da evropske zemlje već godinama ulažu u novu energetsku infrastrukturu i diversifikaciju i izvora i pravaca snabdevanja.

Veći deo tih investicija trebalo bi da bude završen do 2030. godine, kada se očekuje i veća ponuda na globalnom LNG tržištu.

Povećanje proizvodnih i infrastrukturnih kapaciteta u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi da dovede do boljeg odnosa ponude i tražnje i nižih cena tečnog prirodnog gasa.

Evropska unija istovremeno insistira na elektrifikaciji i smanjivanju potrošnje gasa i drugih fosilnih goriva u sektorima u kojima je to moguće.

Koji mehanizmi pomoći su dostupni Srbiji

Evropska unija ima mehanizme međusobne pomoći kojima članice mogu da reaguju u slučaju krize u snabdevanju gasom, električnom energijom i naftom.

Srbija, pošto nije članica EU, nema pristup svim tim instrumentima, ali Vuković naglašava da postoje drugi mehanizmi podrške koji su joj dostupni.

Kao primer navodi energetsku krizu posle početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada je Srbiji pružena direktna budžetska podrška od 165 miliona evra.

Formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja, a Srbiji je dostupan i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija.

"To su mehanizmi koji uvek stoje na raspolaganju, uključujući i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija“, zaključuje Vuković.