Kada će AI zakazivati termine za pasoše i lične karte i kako će se Kragujevac "grejati na veštačku inteligenciju"

Mihailo Jovanović kaže za RTS da su u toku završni radovi na prvoj zgradi Inovacionog distrikta u Kragujevcu i da očekuje da ona bude puštena u rad tokom septembra.

Ideja za izgradnju Inovacionog distrikta, kako objašnjava, nastala je zahvaljujući Državnom data centru i kompanijama koje već koriste njegove kapacitete.

"Za početak, tu su velike IT kompanije koje zakupljuju prostor i čuvaju svoje podatke. Već šest godina data centar ima taj komercijalni deo i da je, recimo, Oracle jedna od najvećih IT kompanija koja zakupljuje prostor", navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, kompanijama su potrebni inženjeri i stručnjaci u neposrednoj blizini Data centra, kako zbog održavanja opreme, tako i zbog razvoja i testiranja novih rešenja.

"Da zamislite, u toj novoj zgradi, ulazite u Kragujevac i stoji natpis Oracle. To stvarno postaje srpska Silicijumska dolina", ističe Jovanović.

"Celokupna zaštita našeg IT sistema počiva u Kragujevcu"

U prvoj zgradi biće smešteni i kapaciteti za informacionu bezbednost. Jovanović podseća da u Državnom data centru već radi Nacionalni centar za informacionu bezbednost, 24 sata dnevno.

"Širimo taj centar i dobićemo jedan veliki, odlično opremljen centar u kome rade mladi Kragujevčani sa Univerziteta u Kragujevca", kaže Jovanović i dodaje da je centar otvoren i za stručnjake iz drugih delova zemlje.

"Specifičnost izgradnje takve infrastrukture je da upravo celokupna zaštita našeg IT sistema počiva u Kragujevcu. Mnogi bi pomislili da je to u Beogradu, zapravo je u Kragujevcu", ističe Jovanović.

Devet zgrada, razmatra se i Fakultet za veštačku inteligenciju

Inovacioni distrikt zamišljen je kao kompleks od ukupno devet zgrada koje bi trebalo da budu izgrađene u narednih nekoliko godina.

Druga zgrada je, kaže Jovanović, već pri kraju i planirano je da bude puštena u rad početkom naredne godine.

Podržava i inicijativu da u Kragujevcu bude osnovan poseban Fakultet za veštačku inteligenciju i informacionu bezbednost.

"Na kragujevačkom univerzitetu nemamo takav specifičan fakultet namenjen računarskim naukama i to bi bilo divno da u tom kompleksu imamo i univerzitet", kaže Jovanović.

Najavljuje i da se u septembru očekuje polaganje kamena temeljca za treću zgradu, a ideja je da kompleks bude otvoren i za građane.

"Kragujevac postaje centar inovacija i digitalizacije", ističe Jovanović.

Treći superkompjuter stiže do kraja godine

Govoreći o razvoju veštačke inteligencije, Jovanović naglašava da su superkompjuteri postali jedan od ključnih resursa država koje žele da razvijaju takva rešenja.

Srbija je prvi superkompjuter nabavila 2021. godine sa 32 grafičke kartice, dok drugi ima 48.

Kapaciteti superkompjutera besplatno su stavljeni na raspolaganje fakultetima, institutima i startapima u naučno-tehnološkim parkovima širom Srbije.

"Sada imamo više od 500 različitih projekata ili naloga otvorenih na superkompjuterima. Dakle, to su mladi naučnici koji nešto rade na njima", navodi Jovanović.

Novi iskorak biće treći superkompjuter, za koji je ugovor već potpisan.

"Spremamo se i već smo potpisali ugovor za taj treći superkompjuter u kome će biti čak 640 kartica", kaže Jovanović.

Superkompjuter dolazi iz Francuske i trebalo bi da bude isporučen do kraja godine. Jovanović najavljuje da će pristup kapacitetima uskoro biti omogućen i privredi.

"Svesni smo da dok privreda masovno ne krene da razvija i koristi softvere bazirane na veštačkoj inteligenciji, nećemo imati dovoljno dobar rezultat u ovoj oblasti", naglašava direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Investicija od 36 miliona evra, toplota se neće bacati

Vrednost investicije za treći superkompjuter sa 640 grafičkih kartica iznosi 36 miliona evra.

Jovanović objašnjava da takva oprema zahteva posebne uslove, pre svega specifičan sistem hlađenja.

"Nije dovoljno vazdušno hlađenje, nego je potrebno da voda dođe do samih čipova superkompjutera kako bi uzela tu toplotu", objašnjava Jovanović.

Toplota koja nastaje radom opreme već se koristi za grejanje administrativnog prostora Data centra, ali postoje i ambiciozniji planovi.

"Radimo na jednom divnom projektu, a to je da tu toplotu predajemo gradu Kragujevcu", navodi Jovanović.

Kinetička fasada povezana sa Data centrom

Prva zgrada Inovacionog distrikta imaće i kinetičku fasadu – fasadu koja može da se pomera i koja će biti povezana sa Data centrom.

"Na njoj će moći da se ispišu različiti, recimo, brojevi, slova, moći će da se postavi srpska zastava i na neki način možemo da kažemo da će zgrada biti povezana sa veštačkom inteligencijom“, objašnjava Jovanović.

Veštačka inteligencija stiže na portal eUprave

Jovanović ističe da primena veštačke inteligencije ne treba da ostane samo u domenu velikih infrastrukturnih projekata, već da njenu korist neposredno osete građani.

Već su uvedeni AI asistenti na pojedinim državnim portalima, među kojima je i "Radoslav" na sajtu Ministarstva rada.

"Ono na čemu radimo je da praktično sve usluge koje se nalaze na našem portalu adaptiramo na korišćenje veštačke inteligencije", navodi Jovanović.

Cilj je da građanin više ne mora sam da prolazi kroz menije i traži odgovarajuću elektronsku uslugu, već da jednostavno objasni AI asistentu šta mu je potrebno.

"Uz govorno saopštavanje šta vam treba, on pripremi sve i da koristite usluge elektronske uprave. Mislim da ćemo do kraja septembra i prve usluge pustiti na taj način", najavljuje Jovanović.

Veštačka inteligencija i u katastru

Kancelarija za IT i eUpravu razgovara i sa Republičkim geodetskim zavodom o upotrebi novih tehnologija u katastru.

Jedna od mogućnosti je upotreba veštačke inteligencije za obradu velike količine ortofoto snimaka, ali i ubrzavanje administrativnih postupaka.

"Određene radnje koje imaju u administraciji katastra takođe mogu da se ubrzaju. Recimo, taj drugostepeni postupak koji imaju u katastru sigurno može da se ubrza uz korišćenje veštačke inteligencije", navodi Jovanović.

Kaže da je napravljen inicijalni plan i da očekuje "vrlo brzo" konkretne rezultate.

"Čovek donosi odluku, a ne veštačka inteligencija"

Jovanović očekuje da digitalizacija i upotreba veštačke inteligencije značajno skrate vreme potrebno za pojedine administrativne postupke.

"Digitalizacija i služi tome da ubrzamo javnu upravu, da postane efikasnija i ekonomičnija, a veštačka inteligencija je pravi put na tome", kaže Jovanović.

Istovremeno, upozorava da primena AI zahteva dodatne mere informacione bezbednosti i kontrolu pristupa bazama podataka.

"Moramo da budemo sigurni da je ta obrada na pravi način i, na kraju krajeva, da čovek donosi odluku, a ne veštačka inteligencija", naglašava Jovanović.

Veštačka inteligencija već se koristi i u zaštiti informacionih sistema. Jovanović kaže da je sajber-bezbednost neprekidna trka između onih koji pokušavaju da napadnu sisteme i stručnjaka koji ih štite.

"Mi u proseku mesečno u našem data centru imamo oko 200.000 do 300.000 napada", ističe Jovanović.

Zbog tolikog broja pokušaja napada, dodaje, nije moguće da ih ljudi analiziraju bez pomoći naprednih alata.

"Postavili smo određene standarde, a to je da se u roku od maksimalno pet minuta detektuje takav internet zlonamerni napad, a da se u roku od dva sata otkloni bilo kakva pretnja", kaže Jovanović.

Upravo u tom procesu, dodaje, koriste se veštačka inteligencija i drugi alati kako bi se zlonamerni napadi što brže prepoznali.

Pasoš i lična karta – termin će tražiti AI

Jedna od prvih konkretnih novina koju bi građani mogli da koriste već do kraja septembra odnosi se na zakazivanje termina za zamenu lične karte i pasoša. Usluga je, prema rečima Jovanovića, u završnoj fazi testiranja.

Umesto da sami pretražuju policijske stanice i slobodne termine, građani će moći da se uloguju na portal eUprave i u razgovoru zatraže od AI asistenta da im pronađe odgovarajući termin.

"Građani će se ulogovati na portal elektronske uprave i reći će: 'Molim te, daj mi u najbližoj policijskoj stanici, da li mogu da odem, da mi zakažeš termin, da odem da zamenim ličnu kartu i pasoš.' I dobiće taj termin", objašnjava Jovanović.

"Ja očekujem da ćemo do kraja septembra imati takvu mogućnost", najavljuje direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Plan je da se vremenom na ovaj način prilagode i druge usluge, među kojima su upis dece u vrtić ili srednju školu.

"Sada ćete u tom razgovoru sa veštačkom inteligencijom sve završavati", poručuje Jovanović i zaključuje da je "digitalizacija ta koja uvodi u red javnu upravu".