Srpska energetika pred jesen – snabdevanje stabilno, rizici sve veći, štednja u fokusu

Dok se čeka odluka američkog OFAK-a o produženju licence Naftnoj industriji Srbije, dodatne probleme stvaraju nizak vodostaj Dunava, poremećaji na evropskom tržištu energenata i rast cena nafte i gasa.

Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenjuje da je snabdevanje Srbije trenutno bez većih problema, ali da se energetska kriza ne smiruje.

"Naftna kriza traje jako dugo i samo se produbljuje. Ovo je zaista jedan ogroman rizik koji utiče na snabdevanje čitave Evrope, koja je uvozno zavisna", kaže Marković.

Jedan od novih izazova je nizak vodostaj Dunava. Tim putem u Srbiju stiže značajan deo gotovih naftnih derivata, pa otežan rečni transport dodatno komplikuje snabdevanje. Problem, međutim, nije samo srpski, već pogađa i druge evropske zemlje, posebno one koje zavise od rečnog transporta.

Šta je ključno za sigurno snabdevanje

Posebno je važno pitanje budućnosti NIS-a i pančevačke rafinerije. Marković smatra da bi njeno očuvanje bilo od ključnog značaja za sigurnost snabdevanja Srbije.

"Od krucijalne je važnosti da imamo proizvodnju derivata upravo u svojoj zemlji. Ne možemo da uvezemo sto posto derivata ako NIS ne radi", navodi Marković.

Prema njegovim rečima, eventualni potpuni prelazak na uvoz bio bi moguć tek nakon izgradnje odgovarajuće logističke infrastrukture, pre svega produktovoda i drugih transportnih pravaca.

Pregovorima o budućem vlasništvu NIS-a

Kada je reč o pregovorima o budućem vlasništvu NIS-a, novinarka RTS-a Ružica Vranjković navodi da za sada nema zvaničnih informacija o njihovom ishodu.

"Pregovori i dalje traju. Čuje se u stručnim krugovima da je razrađen ugovor koji je ranije predstavljen američkoj strani i da se sada izašlo i sa konkretnim ciframa", navodi ona.

Srbija, kao i Evropa, ima određenu sigurnost zahvaljujući i zalihama, ali je pitanje koliko dugo one mogu da amortizuju poremećaje na tržištu, dok je za Srbiju rad rafinerije presudan, ističe Vranjković.

Pritisak dolazi i sa tržišta gasa

Dodatni pritisak dolazi i sa tržišta gasa. Evropska skladišta trenutno nisu u potpunosti popunjena, a njihov nivo popunjenosti mogao bi do početka novembra da dostigne oko 80 odsto. Marković upozorava da bi posebno hladna zima predstavljala dodatni rizik.

Na tržištu električne energije situacija je slična. Zbog suše i niskih vodostaja pojedine evropske nuklearne elektrane ne mogu da rade punim kapacitetom, jer nemaju dovoljno vode za hlađenje. To se posebno odražava na region centralne i jugoistočne Evrope.

"Najugroženiji je upravo naš region“, kaže Marković, navodeći da je zbog smanjenja nuklearne proizvodnje u Mađarskoj i Rumuniji u regionalnom sistemu trenutno manje oko četiri gigavata bazne proizvodnje.

Kako se nadoknađuje manjak

Manjak se nadoknađuje iz drugih izvora, uključujući solarne elektrane, ali problem nastaje u večernjim satima, kada proizvodnja iz solarnih kapaciteta pada, a potrošnja raste, složili su se sagovornici.

Zbog toga su i cene električne energije znatno više nego prethodnog leta. Dok su prošle godine u podnevnim satima cene bile blizu nule, sada se na regionalnim berzama kreću oko 100 evra po megavat-satu.

Bugarska je u nešto povoljnijoj poziciji, zahvaljujući snažnom razvoju solarnih elektrana i baterijskih sistema, pa trenutno može da podmiri deo regionalnih potreba.

Potreba za štednjom

Iako se u Srbiji za sada ne očekuju nestašice električne energije ili goriva, sagovornici Jutarnjeg programa upozoravaju da bi produžena suša i nepovoljne vremenske prilike mogle dodatno povećati pritisak na energetski sistem.

Zato se, zaključuje Marković, u narednom periodu ponovo nameće potreba za štednjom i racionalnijom potrošnjom energije, ne samo u Srbiji već i širom Evrope.