Mesarovićeva za RTS: Deset programa za malu privredu, od 40 do 100 odsto bespovratnih sredstava

Država je pripremila novi paket podrške privredi od 3,6 milijardi dinara. Otvoreno je 10 programa. 

Ministarka privrede Adrijana Mesarović rekla je za RTS da je reč o do sada najintenzivnijem paketu podrške i po finansijskoj vrednosti i po broju potencijalnih korisnika.

"Ovog puta može da se javi i malo preduzeće, i mikro preduzeće, i preduzetnik, i zadruga, i udruženje", ističe Mesarovićeva.

Navodi da u Srbiji danas ima 386.000 registrovanih preduzetnika i oko 133.000 registrovanih mikro i malih preduzeća, zbog čega je, kako kaže, obuhvat potencijalnih korisnika značajan.

Programima su obuhvaćeni i prerađivački sektor i proizvođači, ali i oni koji se bave uslužnim delatnostima, uključujući ugostiteljstvo.

Mesarovićeva naglašava da su programi pre svega okrenuti malim privrednicima i da broj zaposlenih ili veliki prihodi nisu preduslov za dobijanje pomoći.

"Mi želimo da podržimo sve one koji su mali – mikro i mala preduzeća, preduzetnike, zadruge i udruženja. Želeći da im damo vetar u leđa, da im damo ozbiljnu podršku od strane države, upravo ka njima smo i raspisali ove programe", navodi ministarka privrede.

Podrška je namenjena i startapovima, mladima i ženama koje žele da realizuju poslovnu ideju, ali i preduzećima i preduzetnicima koji već posluju i žele da prošire posao.

Novac može da bude upotrebljen za nabavku sirovina i repromaterijala, proširenje proizvodnih kapaciteta, kupovinu opreme, mehanizacije i dostavnih vozila, odnosno za investicije neophodne za dalji razvoj poslovanja.

Od 40 do 100 odsto bespovratnih sredstava

Od ukupno 3,6 milijardi dinara, 860 miliona predviđeno je za bespovratna sredstva. U zavisnosti od programa, privrednici mogu da dobiju od 40 do 100 odsto bespovratnih sredstava.

Mesarovićeva naglašava da se taj novac ne vraća državi ukoliko je upotrebljen u skladu sa namenom za koju je odobren.

Osim bespovratnog dela, predviđeno je i sufinansiranje investicija preko Fonda za razvoj.

"Ukoliko je vrednost investicije milion dinara i 500.000 dobijete od države bespovratno, 500.000 preostalih u sufinansiranju ukupne investicije država pomaže sa kreditom Fonda za razvoj“, objašnjava Mesarovićeva.

Taj kredit se odobrava po fiksnoj godišnjoj kamatnoj stopi od 2,5 odsto, sa otplatom na 60 mesečnih rata i 12 meseci grejs perioda.

Ukoliko privrednik ima sopstvena sredstva i ne želi da se zadužuje, može da iskoristi samo bespovratni deo državne pomoći i ostatak investicije finansira sam.

Krediti sa kamatom od dva odsto

Dodatni vid podrške predstavljaju krediti preko poslovnih banaka sa subvencionisanom fiksnom kamatnom stopom od dva odsto godišnje.

"To je otprilike sigurno tri do četiri puta jeftinije u odnosu na komercijalne banke“, kaže Mesarovićeva. Ti krediti mogu da budu korišćeni i za trajna obrtna sredstva i za investicije.

Za subvencionisanje kamatne stope država je, prema rečima ministarke, izdvojila 220 miliona dinara, a kreditna sredstva mogu da dostignu i 30 miliona dinara.

Važna novina je i to što prijava za jedan program ne isključuje učešće u drugom.

"Ukoliko sebe pronađe da ispunjava uslove po više programa, apsolutno može da aplicira i podnese zahtev i ostvari veća prava. Tako da može da ostvari i do par miliona dinara bespovratnih sredstava, a kreditnih svakako i preko 30 miliona po svim osnovama“, navodi Mesarovićeva.

Podrška i za povratnike iz inostranstva

Među kategorijama kojima je paket namenjen su i povratnici iz inostranstva koji žele da pokrenu ili razvijaju posao u Srbiji.

Prema rečima ministarke, povratnik može da ostvari pravo na milion i po dinara bespovratnih sredstava i isto toliko kreditnih sredstava, a na raspolaganju mu je i kreditni aranžman sa poslovnim bankama po fiksnoj kamatnoj stopi od dva odsto.

Cilj je, kako ističe, da oni koji imaju poslovnu ideju ili viziju dobiju mogućnost da je realizuju u Srbiji.

Procedure pojednostavljene, prijave do 4. septembra

Jedna od prepreka za preduzetnike prilikom konkurisanja za državnu pomoć često su administrativne procedure. Mesarovićeva kaže da su one sada pojednostavljene, uz poštovanje zakonskih pravila i obavezu da sredstva budu namenski upotrebljena.

Za prijavu je potrebno popuniti zahtev i objasniti poslovnu ideju i biznis plan.

"Pozivam sve privrednike i preduzetnike da preuzmu tu dokumentaciju sa sajta Ministarstva privrede, koja je objavljena juče i traje do 4. septembra. Interesovanje je veliko“, ističe Mesarovićeva.

Pozvala je i one koji prvi put razmišljaju o konkurisanju da pročitaju uslove svih deset programa i da ne odustaju zbog procedure.

"Pozivam sve naše preduzetnike i privrednike da niko nipošto ne odustane“, poručuje ministarka i dodaje da zainteresovani mogu da se obrate Ministarstvu privrede ukoliko imaju nedoumice prilikom prijavljivanja.

Kako će država meriti uspeh programa

Rezultati podrške biće praćeni na više načina – kroz broj privrednika koji su dobili sredstva, realizovane investicije, rast broja zaposlenih, obima proizvodnje i prihoda, kao i izvoz kod kompanija koje su orijentisane ka stranim tržištima.

Ipak, Mesarovićeva ističe da je prva mera uspeha broj preduzetnika kojima je država uspela da pomogne.

"Za nas je prava i prva mera uspeha koliki smo broj privrednika i preduzetnika podržali u ukupnom obimu“, naglašava ministarka.

Posebna pažnja, kako kaže, posvećuje se privrednicima iz manje razvijenih sredina, odnosno opština koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti.

Cilj je da državna pomoć omogući preduzetnicima da izgrade ili prošire proizvodni pogon, nabave mašinu ili drugu opremu, povećaju proizvodnju i zaposle nove radnike.

Mesarovićeva navodi da dosadašnja iskustva pokazuju da su podržani privrednici beležili rast broja zaposlenih i prihoda, kao i da su razvijali svoje poslovanje.

Ako interesovanje bude veće, moguća i dodatna sredstva

Prema procenama Ministarstva privrede, sada opredeljeni iznos trebalo bi da bude dovoljan za očekivani broj prijava.

Mesarovićeva, međutim, ne isključuje mogućnost da se, ukoliko interesovanje bude veće od očekivanog, obezbedi još novca.

"Za sada je ovo dovoljan obim sredstava prema procenama, ali ukoliko bude potrebe, mi ćemo se truditi da obezbedimo“, kaže ministarka.

Novac mora da bude namenski potrošen

Korišćenje sredstava biće kontrolisano. Privrednik prilikom konkurisanja mora da dostavi profakturu, odnosno predračun za kupovinu opreme ili realizaciju proširenja proizvodnog pogona, a novac mora da bude upotrebljen u skladu sa predstavljenim biznis planom.

"Ministarstvo privrede, Fond za razvoj i sve naše institucije kasnije kontrolišu tu potrošnju novca i novac mora biti namenski usmeren. To je neupitno“, naglašava Mesarovićeva.

Kaže da u prethodnom periodu nije bilo mnogo negativnih iskustava i da su privrednici uglavnom savesno koristili dobijena sredstva.

Finansijska podrška, ističe ministarka, samo je jedan od preduslova za razvoj male privrede. Neophodno je istovremeno ulagati u puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, elektroenergetsku infrastrukturu i opremanje poslovnih i industrijskih zona.