Ranija žetva kukuruza i suncokreta, prinosi manji od očekivanih

Suncokret na njivama Dragana Đurđevića je za samo četiri dana od zelene postao sasušena biljka. Prve procene pokazuju da će rod biti umanjen.

“Prinos će biti manji jer zrno nije naliveno, već prinudno zri. Suncokret ima veličinu pogače koju treba, ali zrno će biti jako lako. U žetvu krećem za koji dan, iako se suncokret u redovnim godinama skida između 25. avgusta i 10. septembra. Nadam se da će prinos preći tonu po jutru”, objašnjava poljoprivrednik iz Mošorina.

Podbačaj će biti i na kukuruzu.

“Što se tiče kukuruza zrno će biti jadno i bedno. Nije se nalilo. Nije bilo vlage. I tu će žetva biti ranija. Ne očekujem prinos veći od 2,5 tone po jutru”, dodaje.

Suša već nekoliko godina zaredom odnosi rod sa njiva

U pojedinim delovima zemlje ovog leta je zbog niskog vodostaja na rekama i u kanalima zahvatanje vode za navodnjavanje zabranjeno. Na Titelskom bregu, navodi naš sagovornik, ni kada je situacija povoljnija nema načina da se biljke navodnjavaju. 

“Na toj lokaciji ne postoje bunari koji mogu da se izbuše da bismo navodnjavali. S druge strane, imam jednu parcelu blizu sela od oko tri jutra. Na njoj sam postavio sistem kap po kap. Tu je kukuruz i sad zelen. Očekujem prinos 9 tona po jutru. Kolika je suša pokazuje i podatak da svaki peti dan puštamo 60 litara vode po kvadratnom metru i posle pet dana zemlja je suva kao da nismo zalivali”, kaže Đurđević.

Već nekoliko godina zarednom ratari umesto zarade računaju koliko su u minusu.

“Na 163 jutra, koliko obrađujemo, uložili smo 5,7 miliona dinara. Pšenica je vratila polovinu uloga. Polovinu treba da vrate suncokret i kukuruz, a zakup je na našu štetu. Biće minusa debelog. Ovo je četvrta godina. Nama je sreća što radimo povrće na četiri jutra i nešto malo usluga kombajnom, tako da te pare prebacujemo da pokrijemo minus na ratarstvu”, objašnjava ovaj poljoprivrednik.

Proizvođači seku kukuruz za silažu

Njegov kolega Dušan Stankov iz Orlovata kaže da je kukuruz u čitavom ataru u veoma lošem stanju. Ozbiljne kiše nije bilo više od mesec dana. Osim ratarstvom ovaj poljoprivrednik ima i farmu krava, pa je sejao i silažni kukuruz koji je počeo da seče sigurno deset dana ranije nego prošle godine.

“Prvog dana kada smo sekli, silaža je bila zelena i u stabljici je bilo soka. Drugog dana kada smo sekli to je bilo suvo, listovi su leteli iz prikolice. Spolja kada smo gledali parcelu ona je izgledala lepo. Međutim, kada smo ušli pet metara u njivu unutra kukuruz je obaren, kao da je preliven vrelom vodom”, objašnjava.

Ovogodišnjem kukuruzu, kaže, više pomoći nema.

“Kukuruzi ne mogu da se oporave koliko god vode sad da im date. Klipovi su spušteni dole. Tu nema pomoći. Ako se ove vrućine nastave pre će se skidati kukuruz nego suncokret. Toliko se kukuruz sasušio u poslednjih nekoliko dana. Mislim da prinos neće biti veći od dve ili tri tone po jutru”, dodaje Stankov.

Iako je toploljubiva biljka, ni suncokretu ne prijaju temperature koje smo imali proteklih dana.

“On sad naliva zrno, mislim da će ono biti lagano. U ataru ima suncokreta koji će se kositi za koji dan. Neke kolege iz Taraša i Melenaca, već su kosili prošle nedelje. To je na lošijim zemljištima”, navodi.

Suncokret najbolje podnosi toplo vreme i sušu

Proizvodnja suncokreta u Srednjem Banatu je na trećem mestu, iza kukuruza i strnih žita. Kako je lane kukuruz podbacio, proizvođači su odlučili da povećaju površine pod ovom uljaricom za oko 15 posto. I pored toga najveće površine u ovom okrugu zauzeo je kukuruz. Ulaganja u oba ova useva proletos su bila mnogo veća, jer se očekivao bolji prinos.

“Prve znake podgorevanja kukuruza uočili smo početkom zadnje dekade jula, jer su temperature počele intenzivno da rastu od 15.7.Tadašnjim pregledom useva konstatovali smo da je na većini parcela oplodnja klipova završena tj. da nije došlo do negativnog uticaja visokih temperatura na polen ili svilu. Veličina klipova bila je u kategoriji manji do srednji, uz dominaciju srednje razvijenih klipova. Lošije stanje zabeleženo je na parcelama iz kasnijih rokova setve. Na pojedinim njivama uočene su biljke bez klipova”, kaže Snežana Parađenović , PSS Zrenjanin.

Nedostatak padavina ostavio je trag na svim usevima. Problem je, navodi, što je u Srednjem Banatu veoma mali procenat parcela koje mogu da se navodnjavaju. Tamo gde je to moguće troškovi su veoma veliki.

Visoke temperature povećale broj štetočina, ali umanjile njihov uticaj

Toplo vreme pogodovalo je razvoju štetočina.

“Štete na klipu kukuruza u suvom ratarenju prouzrokovane kukuruznim plamencem i kukuruznom sovicom su manje izražene nego lane, iako su obe štetočine u ovoj godini ekstremno prisutne. Njihov broj je počeo da se povećava od sredine jula, od kada beležimo visok stepen položenih jajnih legala, prisutnih larvi koje mogu prouzrokovati veće štete na klipovima kukuruza u navodnjavanju, naročito kukuruza šećerca”, kaže.

U suvom ratarenju, visoke temperature su uticale na zasušivanje ovojnih listova kukuruza. To je sprečilo štetočine da naprave ozbiljnije probleme, ali je uticalo i na izostanak oplodnje vrhova klipa.

“Zbog zasušivanja ovojnih listova klipa larve plamenca druge generacije nisu mogle da se probiju do zrna, pa štete na klipu nisu drastične. Takođe, ova pojava prouzrokovala je stiskanje listova pri vrhu što je onemogućilo i dublji prolazak larvi kukuruzne sovice. Međutim, pošto je svila unutar klipa još nezrela i utiče na njegovu vlagu na oštećenim zrnima se mogu stvoriti uslovi za razvoj saprofitskih bolesti klipa”, upozorava Parađenović.

Suvo vreme i visoke temperature pogoduju pojavi aflatoksina u kukuruzu

Najvažniji zadatak poljoprivrednika pre žetve kukuruza jeste da pregledaju svoje parcele.

“Poljoprivrednici moraju da pogledaju da li ima oštećenja od insekata i da li se pojavljuje trulež klipa. To je važno ove godine, jer ovi uslovi pogoduju razvoju aspergilusa, gljivi koja kao sekundarni proizvod stvara aflatoksine. Bojim se da ćemo ove godine imati problem sa aflatoksinima. Useve koji su zaraženi treba eliminisati, tu ne sme da se žanje. Oni ne smeju da stignu do zdravog kukuruza da se ne bi sve kontaminiralo”, kaže Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarsvo Novi Sad.

Tropske temperature ubijaju biljke

Vreli talas u kojem smo nije uticao na brže sazrevanje, već je prekinuo vegetaciju.

“Optimalne temperature za metlanje i svilanje i početak nalivanja zrna su između 25 i 30 stepeni. Međutim, mi smo vrlo brzo počeli da imamo temperature preko 30 stepeni, a već na 35 stepeni usporava se fotosinteza, staju fiziološki procesi i biljka troši vodu da bi se ohladila. Kada temperatura dođe na 38 stepeni, biljka uvrće list kako bi se zaštitila od gubitka vode. Tu više nema nalivanja zrna, nema fotosintetskih procesa. Biljka samo pokušava da preživi. Temperature preko 40 stepeni, a bojim se da smo ih imali, izazivaju ćelijsku smrt”, kaže Bekavac.

Izbor hibrida bio je veoma bitan u setvi. Ali, kako navodi ovaj stručnjak, ne postoji hibrid koji može da preživi u ovakvim uslovima.

Povećanje unošenja organske materije u zemljište cilj kojem treba težiti

Ove godine padavine su bile izraženo lokalno zastupljene. Dok ih je u nekim delovima bilo, drugi nisu dobili ni kap kiše. Delovi Bačke i Srema su bolje prošli od Banata, istočne i južne Srbije koji su u najvećem problemu.

“Ljudi koji su uspeli da sačuvaju kvalitet zemljišta, pogotovo organsku materiju, koji su mogli da iznesu stajnjak i koji su redovno vodili računa o mineralnoj ishrani biljaka, će relativno dobro proći ove godine. Veoma je bitno da hraniva ima u svakom sloju zemljišta, jer su potrebe za njim velike. Organska materija je odgovorna za strukturu zemljišta tj. za poljski vodni kapacitet”, objašnjava.

Koje agrotehničke mere mogu da ublaže posledice suše

Osim povećanja sadržaja organske materije u zemljištu postoji još niz agrotehničkih mera koje mogu da ublaže posledice suše i sačuvaju deo proizvodnje.

“Među najvažnijim merama su i smanjena ili redukovana obrada zemljišta, malčiranje radi smanjenja isparavanja, sprečavanja rasta korova i održavanja ujednačene temperature zemljišta, što je naročito efikasno u voćnjacima, vinogradima i povrtarskoj proizvodnji, zatim pravilna i pravovremena obrada zemljišta, izbor sorti i hibrida otpornijih na sušu, sprečavanje zbijanja zemljišta, kao i primena sistema preciznog navodnjavanja 'kap po kap' kada je voda dostupna”, kažu u resornom ministarstvu.

Kroz nacionalne fondove i IPARD program, država finansira digitalne sisteme i senzore za vlažnost zemljišta koji poljoprivrednicima omogućavaju precizno navodnjavanje – troši se tačno onoliko vode koliko je potrebno za biljku, bez rasipanja resursa.

“Kroz aktuelnu Meru 1 - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava poljoprivredni proizvođači mogu konkurisati za povraćaj od 60% do 75% sredstava za nabavku namenske mehanizacije za konzervacijsku obradu zemljišta npr. sejalice za pokrovne useve direktno u strnište, specijalizovane malčere, unutarredne freze koje zamenjuju herbicide”, navode.

Zbog visokih temperatura ratarska proizvodnja nije ugrožena samo u našoj zemlji, već i u čitavom regionu, pa i svetu. Manji prinosi prognoziraju se u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji...