Škobalj: Potrošnja struje leti dostigla zimski nivo, moramo da tražimo novi energetski put

Situcija sa energetskim sistemom je veoma ozbiljna, ne samo u Srbiji, već i u regionu, rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta "Vinča“ Predrag Škobalj.

"Velike probleme imaju Mađarska, Rumunija, Bugarska i ostali zbog niskog vodostaja Dunava, koji je sada na istorijskom minimumu. Ovako je bilo 1985. i 2003. godine, ali je sada još gore“, kaže Škobalj.

Nizak vodostaj najdirektnije se odražava na rad hidroelektrana. U Srbiji konkretno na Đerdap, koji radi značajno smanjenim kapacitetom, oko 20 odsto.

"Kod nas hidroelektrane učestvuju sa do 30 odsto proizvodnje električne energije. Srećom, hidroelektrane na Drini rade i u funkciji su“, objašnjava Škobalj.

Zbog toga se sistem sada više oslanja na termoelektrane na lignit.

"Problem je što su rezerve u Kostolačkom i Kolubarskom basenu na izdisaju. Imamo ih još otprilike za 20 do 30 godina. Mi iz dva razloga moramo da tražimo novi put – prvi je što nemamo dovoljno uglja, a drugi što smo potpisnici Pariskog sporazuma, koji nas obavezuje da smanjimo emisiju CO2“, naveo je Škobalj.

Nizak Dunav pogađa i proizvodnju i transport

Problem niskog vodostaja nije samo energetski već i ekonomski, jer Dunav ima važnu ulogu u transportu robe i energenata.

"Svima je teško i privrednici nalaze različite puteve. To će se najviše odraziti na ekonomiju i cene. Sve poskupi i sve skače“, kaže Škobalj.

Kao primer navodi Mađarsku, koja značajan deo struje dobija iz nuklearne elektrane Pakš.

"Mađarska oko 35 odsto električne energije dobija iz svoje nuklearke Pakš 1, gde su od četiri bloka tri privremeno ugašena, a jedan je na minimumu. Pokrenuli su gasnu elektranu u okolini Budimpešte, ali ona ne može sve da nadomesti, pa deo nadoknađuju uvozom“, objašnjava Škobalj.

Nuklearke mogu da rade i bez velikog oslanjanja na reku

Škobalj naglašava da problem sa niskim vodostajem ne znači da je nuklearna energija nepouzdana.

"Sve ovo može da se izbegne ukoliko posedujete drugačiji sistem hlađenja – sa vlažnim tornjevima ili suvim hlađenjem. To su stvari koje se mogu tehnološki preduprediti, ali je investicioni ciklus skuplji“, objašnjava Škobalj.

Prema njegovim rečima, niski vodostaji mogu da smanje proizvodnju i podignu cenu struje, ali ne predstavljaju problem za bezbednost same nuklearne elektrane ako je sistem hlađenja adekvatno projektovan.

Potrošnja struje leti dostigla zimski nivo

Visoke temperature i masovna upotreba klima-uređaja dodatno opterećuju elektroenergetsku mrežu.

"Bez klime se ne može, ali to opterećuje mrežu. Sada dostižemo potrošnju električne energije kolika je zimi. To su enormne potrošnje i veliki udar na elektroenergetski sistem“, kaže Škobalj.

Kao jedan od ključnih problema izdvaja energetsku neefikasnost zgrada.

"Srbija je veoma energetski neefikasna. Mi trošimo dva ili tri puta više energije nego u Evropskoj uniji kada je reč o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu“, naglašava Škobalj.

Bolja izolacija, fasade, stolarija i zeleni krovovi, kako kaže, mogu značajno da smanje potrošnju energije i leti i zimi.

Džaba obnovljivi izvori ako nemamo baterije

Dugoročno rešenje, smatra Škobalj, leži u energetskom miksu.

"Energetski miks podrazumeva izgradnju prve srpske nuklearne elektrane i obnovljive izvore energije – vetar i sunce, a sa druge strane reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, koje bi služile kao baterije, kao skladište te energije“, objašnjava.

Skladištenje je, naglašava, jedan od najvećih izazova obnovljivih izvora.

"Džaba onima koji imaju mnogo proizvodnje iz obnovljivih izvora ako nemaju baterije“, kaže Škobalj.

Navodi primer Rumunije i Mađarske, gde u trenucima velike proizvodnje solarne energije cena struje na berzi može biti veoma niska ili čak negativna.

"Nije samo pitanje proizvodnje. Na kraju se sve svodi i na ekonomiju – koliko nešto košta. Ali osnovna stvar je obezbediti energetsku nezavisnost i stabilnost jedne zemlje“, ističe.

Nuklearke način da se manje zavisi od vremenskih prilika

Na pitanje kako smanjiti zavisnost proizvodnje struje od suše, vetra i sunca, Škobalj odgovara – nuklearnom energijom.

"Nuklearkama. To je jedini način“, kaže pomoćnik direktora "Vinče".

"Sada je suša, imamo probleme na Dunavu i veoma smo zavisni što se tiče hidroelektrane Đerdap. Kod obnovljivih izvora zavisimo od toga kakve su vremenske prilike, isto tako i kod vetro-generatora. Ono od čega ne zavisite su nuklearne elektrane, ukoliko imamo odgovarajući rashladni sistem“, objašnjava Škobalj.

Istovremeno smatra da Srbija ne treba naglo da se odrekne uglja.

"Ne smemo gasiti ni naše postojeće termokapacitete na ugalj, jer nam oni omogućavaju stabilnost i obezbeđuju elektroenergetski sistem“, naglašava.

Novi kapaciteti neophodni, ali sistem za sada stabilan

Škobalj kaže da sadašnji elektroenergetski sistem odgovara potrebama građana i privrede.

"Vidimo da nema restrikcija i problema u napajanju električnom energijom. Ne treba imati strah, ali moramo što pre da krenemo u izgradnju novih energetskih kapaciteta“, kaže Škobalj.

Kao prioritete navodi Bistricu, Đerdap 3, potencijalnu nuklearnu elektranu i dalji razvoj obnovljivih izvora.

Prvi kilovati iz nuklearke najranije oko 2040.

Srbija je, prema Škobaljevim rečima, tek na početku nuklearnog puta.

"Republika Srbija još uvek nije ušla u nuklearni program. Godine 2024. smo, ukidanjem moratorijuma iz 1989., krenuli tim putem“, navodi Škobalj.

Prema njegovim rečima, sredinom 2027. mogla bi da bude doneta odluka o ulasku u nuklearni program.

"Ukoliko svi zajedno nastupimo i potrudimo se, mogli bismo možda da očekujemo 2040. godine, u najboljem slučaju, da dobijemo prve kilovate iz nuklearne elektrane“, kaže Škobalj.

Do tada, ističe, Srbija ima proizvodnju iz uglja, planira nove hidroenergetske kapacitete i razvija solarnu i energiju vetra.

"Nadam se da ćemo uz pametnu politiku i konsultovanje struke izgurati tim putem“, zaključuje Predrag Škobalj.