Još jedna šansa za NIS, hoće li se energetika izboriti sa politikom

Kompanija NIS navela je u saopštenju da ostaje posvećena naporima da obezbedi održivo poslovanje, uzimajući u obzir značaj koji kompanija ima za obezbeđenje energetske stabilnosti Srbije i uredno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima.

"NIS ovim putem izražava zahvalnost svim domaćim i stranim partnerima koji su podržali ovaj proces, kao i potrošačima i zaposlenima na ukazanom poverenju, podršci i razumevanju u izazovnim okolnostima", dodaje se u saopštenju NIS-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da je dobro što je NIS dobio još četiri nedelje, ali i da to pokazuje da je ovo poslednji rok da se reši.

Broker Branislav Jorgić rekao je za RTS da se nada da Srbija neće morati da primeni scenario B, kojim bi se intervenisalo ukoliko ne dođe do dogovora MOL-a i Gaspromnjefta.

"Treba napomenuti da čak i kad se postigne dogovor, odnosno potpiše ugovor, to i dalje nije završen posao. Na tu saglasnost treba OFAK da dâ saglasnost na klauzule ugovora, treba da dâ saglasnost na način isplate kupoprodajne cene. I tu će on posebno gledati da ta sredstva budu van domašaja ruske strane, da ne bi došlo do finansiranja rata u Ukrajini. To je njihov zvaničan stav", rekao je Jorgić.

Kako će izgledati procedura ako dođe do dogovora

Kad OFAK da saglasnost i Komisija za zaštitu konkurencije Evropske unije treba takođe da dâ saglasnost za primenu tog ugovora, s obzirom na to da je MOL izvršio dosta visoku koncentraciju na tržištu istočne Evrope.

"Oni su dominantni snabdevači naftnih derivata u Slovačkoj, u Hrvatskoj, naravno u Mađarskoj, i sad bi eventualno bili i u Srbiji", rekao je Jorgić.

I Komisija za zaštitu konkurencije Srbije takođe treba da dâ saglasnost.

"Kad se ti postupci praktično svi sprovedu, onda bi trebalo da dođe do sprovođenja kupoprodajnog ugovora. Taj kupoprodajni ugovor bi trebalo da se sprovede preko Beogradske berze, s obzirom na to da se radi o NIS-u kao berzanskoj kompaniji", objasnio je Jorgić.

Nakon te transakcije, novi vlasnik se upisuje u Centralni registar hartija od vrednosti i tad stiče sva prava na upravljanje u samoj kompaniji.

Između politike i ekonomije

Na pitanje može li politika da pomogne da se razreši ova situacija, Jorgić navodi da je cela situacija zapravo i rezultat politike – SAD su i donele sankcije iz političkih razloga.

"Stav američke strane je da Rusi izađu iz Naftne industrije Srbije, iz vlasništva i da ta sredstva ne mogu da se koriste za finansiranje rata u Ukrajini. To je politika. S druge strane, i ovi pregovori koji tako dugo traju, takođe su rezultat politike. Politika je i to što, praktično, ruska strana, kako smo obavešteni, nije bila spremna da proda taj paket srpskoj strani koja je bila zainteresovana", rekao je Jorgić.

Navodi i da je MOL berzanska kompanija u kojoj je država Mađarska vlasnik sa 30 procenata, ali ima dominantan uticaj na upravljanje u samoj kompaniji.

"Pa čak i Gasprom je berzanska kompanija gde opet ruska država ima dominantno upravljanje nad tom kompanijom. Tako da, energetika je, praktično, politika", zaključio je Jorgić.