NALED: Predložene izmene poreskih propisa ključne za privredu i najugroženije grupe

Šef Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić objasnila je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje“ razloge za izmene propisa i ukazala na predloge koji su ključni za privredu i građane.

Govoreći o razlozima zbog kojih se proces usklađivanja intenzivira u ovom trenutku, Đorđević Šušić istakla je da je Ministarstvo finansija početkom godine oformilo radnu grupu sa ciljem usklađivanja poreskih propisa sa EU.

"Srbija je napravila svoju reformsku agendu sa jasnim rokovima do kada nešto treba ispuniti i sa tim novim mehanizmom finansiranja i po ispunjenju datih obaveza moguće je povući određena sredstva. Zato se ozbiljnije pristupilo ovom procesu usklađivanja“, rekla je Đorđević Šušić.

Precizirala je da usklađivanje generalno spada pod Poglavlje 16 u okviru Klastera 3, gde obaveza usklađivanja postoji uglavnom u domenu indirektnih poreza (PDV i akcize), dok se kod direktnih poreza usklađivanje odnosi na određena načela. U konkretnom slučaju nacrta zakona iz juna – Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o PDV-u – reč je o usklađivanju sa pravilima EU o državnoj pomoći.

Zadržavanje olakšica za ugrožene kategorije

Prvobitne verzije nacrta predviđale su ukidanje pojedinih poreskih olakšica, što je, prema oceni NALED-a, predstavljao udarac na privredu i građane. Među njima su i olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih lica.

"Poreski propisi Srbije predviđaju da angažovanje, odnosno zapošljavanje osobe sa invaliditetom na neodređeno vreme u periodu od 3 godine, daje mogućnost potpunog oslobađanja plaćanja poreza i doprinosa. Ako bi se ukinula ova olakšica, smatrali smo da bi se time dodatno ugrozio položaj osoba sa invaliditetom“, naglasila je Đorđević Šušić.

NALED je ponudio stručnu pomoć i analizu koja pokazuje da ova mera nije u suprotnosti sa pravilima EU o državnoj pomoći, jer su predviđeni podsticaji ispod maksimalnog praga od 75% prihvatljivih troškova zarade. Prema izveštaju sa javne rasprave, predlog NALED-a da se ova olakšica zadrži i uskladi sa pravilima trenutno je prihvaćen.

Takođe, predloženi su i mehanizmi za zadržavanje olakšica prilikom zapošljavanja lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje - uz definisanje praga pomoći do 50% zarade i spričavanje zloupotreba utvrđivanjem da zapošljavanje predstavlja neto povećanje broja zaposlenih u odnosu na prethodnih 12 meseci, kao i odustajanje od ukidanja oslobođenja poreza na dobit za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Pitanje startapa, fondova i doniranja hrane

Nacrti zakona doneli su i predloge za ukidanje pojedinih olakšica koje se odnose na razvojni sektor i inovacije. Reč je o poreskom kreditu za kompanije koje ulažu u startape, kao i o olakšicama u okviru poreza na dohodak građana za ulaganja u alternativne investicione fondove preduzetničkog kapitala.

"Naš stav je da će to u velikoj meri ugroziti funkcionisanje startapa u smislu investicija i dostupnih izvora finansiranja. Nastavićemo da zagovaramo važnost ostanka ove poreske olakšice sa dodatnim argumentima“, izjavila je Đorđević Šušić, dodajući da NALED predlaže da se podsticaji za investicione fondove usmere i preciziraju na domaće fondove.

U pogledu donacija hrane pred istek roka trajanja, izveštaj sa javne rasprave ukazuje na delimično usvajanje predloga:

"Uspostaviće se poseban PDV tretman za doniranje bezbedne hrane pred istekom roka trajanja, tako da se donacija ne smatra prometom dobara i da se na nju ne plaća PDV. Međutim, ova odredba se odnosi na verziju zakona koja će se primenjivati tek kada pristupimo Evropskoj uniji. Smatramo da je tu propuštena šansa i nastavićemo da se zagovaramo da ne čekamo ulazak u EU da se to desi“, napomenula je Đorđević Šušić.

Zahtevi privrede: Paušalci i režim lične zarade

Kada je reč o malom biznisu, privreda se zalaže za izmenu limita za paušalno oporezivanje preduzetnika, koji iznosi 6 miliona dinara još od 2013. godine.

"Od 2013. do danas prosečna zarada je porasla sa oko 60.000 na 135.000 dinara, dok je inflacija porasla za 76%. Limit je ostao isti, pa preduzetnici čim se približe limitu ili počinju da rade na crno, ili stavljaju firmu u mirovanje, ili je ugase. Zato smo predložili povećanje limita sa 6 na 8 miliona dinara“, objasnila je predstavnik NALED-a, napomenuvši da Ministarstvo finansija ovaj predlog za sada nije prihvatilo.

Međutim, prihvaćen je predlog da preduzetnici paušalci, nakon prekoračenja limita, mogu preći u režim lične zarade umesto u znatno skuplji režim samooporezivanja, a primena ove mere očekuje se od 1. januara 2027. godine.

Poreska kultura i rad Poreske uprave

Osvrćući se na podatke da je Poreska uprava u prvoj polovini godine naplatila 160 milijardi dinara prihoda više nego u istom periodu prethodne godine, Đorđević Šušić navodi da je to rezultat bolje kontrole i naplate starih dugova kroz dugogodišnju transformaciju te institucije.

"Kada bismo pričali zaista o jačanju poreske kulture, to podrazumeva mnogo širi obim aktivnosti – da građani razumeju poreze, da znaju kuda idu ti prihodi i da postoji namensko korišćenje tih sredstava. Na tome još uvek treba da radimo“, pojasnila je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U središtu pažnje“, Irena Đorđević Šušić.