Mali: Javni dug 43,7 odsto BDP-a, dobra fiskalna politika glavni alat u kriznim vremenima

Siniša Mali je istakao da Srbija zahvaljujući fiskalnoj otpornosti ima rezerve od skoro pet milijardi evra na računu i da uvek može brzo da reaguje ukoliko je to potrebno.

"Ako pogledate šta se danas dešava u svetu, posebno u Evropi, ne mislim da govorimo o privremenoj krizi. Govorimo o trajnoj promeni ekonomskog okruženja. Fiskalna politika kao glavni alat koji svaka vlada ima je ključni instrument u rešavanju svih problema koje takva trajna promena ekonomskog okruženja nosi sa sobom", rekao je Mali na panelu "Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja" u centru "Sava".

On tako odgovorio na pitanje da li Evropa ulazi u novu fazu kada bi fiskalna politika trebalo u suštini trajno da se prilagodi nacionalnoj bezbednosti, energetskoj otpornosti, klimatskim promenama, industrijskoj konkurentnosti, sve u isto vreme.

"Budimo samo otvoreni. Govorimo o demografskim promenama. Govorimo o klimatskim promenama. Govorimo o tehnološkim inovacijama, veštačkoj inteligenciji, izazovima koji, idu uz to. Govorimo o geopolitičkim sukobima, različitim ratovima. Govorimo o regionalizaciji, a ne o globalizaciji. Govorimo o energetskoj efikasnosti i investicijama. Znate, čitav niz različitih izazova kojima se treba baviti istovremeno. I kao ministar finansija ne mislim da zapravo govorimo samo o fiskalnoj politici, kao što su deficiti ili odnos javnog duga prema BDP-u ili bilo šta drugo što je važno. Mislim da govorimo o fiskalnoj otpornosti", rekao je Mali.

Poručio je da je fiskalna otpornost instrument koji svaka vlada treba da ima da bi se, kako je rekao, pozabavila svim problemima i izazovima koji su pred nama.

"Ako pogledate, na primer, slučaj Srbije, samo da vas podsetim, 2020. godine, kada se dogodio kovid, bili smo prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila sve četiri vakcine našim građanima besplatno. Dakle, brzo smo reagovali, pokazali otpornost. Istovremeno, podržali smo našu ekonomiju milijardama i milijardama evra, time štedeći mala preduzeća i zaposlenost. Kada se desio sukob u Ukrajini 2022. godine, ponovo smo reagovali veoma odgovorno i uspeli smo da obezbedimo energetsku bezbednost za celu zemlju, za preduzeća, za poslovne ljude, a takođe i za domaćinstva, čime smo ponovo pokazali koliko smo otporni. I uspeli smo to da uradimo instrumentima koji su nam bili na raspolaganju", istakao je Mali.

Značaj fiskalnih rezervi

Pre 10, 15 godina, javni dug Srbije je bio veći od 60 do 65 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Sada je ispod 45 odsto, napomenuo je regionalni predstavnik MMF-a Sebastijan Sosa na panelu Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja.

Ističe da druge zemlje Zapadnog Balkana i šireg regiona, a pre svih Crna Gora i Severna Makedonija, i dalje imaju relativno više nivoe javnog duga, od oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Sebastijan Sosa ukazao je da su fiskalne rezerve bitne kako bi država mogla da podrži domaćinstva i privredu onda kada ekonomiju pogodi šok.

"Znam da je teško sprovesti ciljane mere, ali neke zemlje su to uspele. Oslanjale su se na postojeće jake sisteme socijalne pomoći. Dale su jednokratnu pomoć onima sa najnižim primanjima i malim i srednjim preduzećima", ukazao je Sosa.

Geopolitičke tenzije i ekonomske interakcije

O novom ekonomskom poretku, svoje stavove suprotstavili su glavni američki i glavni kineski ekonomista.

Dani Rodrik, profesor na Univerzitetu Harvard, smatra da loš scenario vodi u povratak u međuratni period, odnosno kolaps trgovine.

"Ružan scenario je onaj u kojem imamo sve više geopolitičkih tenzija širom sveta. To dominira u razmišljanjima kreatora politike o svetskoj ekonomiji. S druge strane, mi ekonomisti uvek razmišljamo o dobicima od trgovine kao o pozitivnom zbiru. Geopolitika je uvek nulti zbir. Sve što ja dobijem, neko drugi gubi i obrnuto. Ako geopolitika postane dominantan okvir, onda ekonomska interakcija postaje oružje", upozorava Rodrik.

Napominje da postoji i "dobar" scenario, što je povratak duhu bretonvudske ere, gde je postojalo mnogo uravnoteženije razumevanje prioriteta u ekonomskom razvoju.

Rivalstvo SAD i Kina – šta je kome jača strana

Kada je reč o Kini, profesor Džastin Jifu Lin ističe da mnogi ljudi tu zemlju gledaju samo kroz izvoz, ali zaboravljaju da je ona ujedno i najveće tržište za uvoz.

Na pitanje da li Kina vidi sebe kao konkurenta SAD-u i kolika je verovatnoća da ih prestignu, Jifu Lin kaže da Kina prednjači u radno intenzivnim industrijama u odnosu na Ameriku.

"SAD imaju prednost u tehnološki i kapitalno intenzivnim sektorima, dok Kina ima prednost u radno intenzivnim sektorima. Zbog toga Kina želi da uvozi takva dobra, ali zbog velikog rivalstva, SAD ne žele da izvoze određene proizvode i usluge u Kinu, pa Kina mora da razvija te oblasti sama", objasnio je Jifu Lin.

Kada je reč o malim i srednjim zemljama, ekonomisti smatraju da one imaju veoma veliku ulogu – bilo da su to Brazil, Indonezija, Južna Afrika ili Indija. Ipak, smatraju da te zemlje nisu nužno kooperativne, već više imaju na umu sopstveni interes.