Evropski protekcionizam i smederevska Železara – da li politički ciljevi EU gase srpske visoke peći

Evropska unija uvođenjem novih mera nastoji da zaštiti svoju industriju čelika koja je od strateškog značaja, budući da domaća evropska proizvodnja gubi konkurentnost na sopstvenom, unutrašnjem tržištu.

Ključni razlog za to su visoki troškovi proizvodnje i cene energenata, koji su u Uniji znatno viši nego u SAD ili Kini.

Lančana reakcija carinskog rata i nekoliko nivoa paradoksa

Smederevska železara, koja posluje u okviru kineske HBIS grupe, trpi pritiske još od 2019. godine, kada je Brisel prvi put uveo kvote za takozvane treće zemlje, kao odgovor na carinski rat koji je pokrenula Amerika, za vreme prvog mandata Donalda Trampa. Međutim, kako objašnjava Stanić, situacija je u međuvremenu postala paradoksalna.

"Amerika i Evropa su 2021. godine donele zaključak da ukinu međusobne carine i kvote, a Evropska unija je nama zadržala ono što je uvela kao odgovor. Kada je taj problem sa Amerikom nestao, oni su nastavili da produžavaju kvote na naš čelik. Oni kažu 'kineski čelik', ali u toj fabrici u Smederevu rade naši radnici, to je firma osnovana po zakonu Srbije koja ovde plaća porez", rekao je Stanić.

On dodaje da su kupci tog čelika upravo evropske firme koje su ga birale jer im je smanjivao troškove i povećavao konkurentnost.

"Evropska unija želi da poveća konkurentnost sopstvene privrede, a s druge strane svojim firmama povećava troškove po kojima će proizvoditi. To je politika koja zanemaruje ekonomsku racionalnost zarad političkih ciljeva, koji mogu biti pogubni po ekonomski potencijal", navodi Stanić.

Železara posluje sa gubicima, ključno strateško partnerstvo sa Kinom

Pod uticajem ovih restrikcija, u Smederevu je došlo do smanjenja proizvodnje, a železara trenutno posluje sa gubicima. Opstanak fabrike i radnih mesta za oko 5.000 zaposlenih trenutno se održava zahvaljujući tome što je ona deo globalno moćne HBIS grupe, ali i zahvaljujući strateškom partnerstvu Beograda i Pekinga.

"Imamo razumevanje kineske strane za sada. Teško je zamisliti ekonomsku dinamiku celog tog podunavskog i braničevskog kraja bez rada železare. Kina zadržavanjem svojih operacija u Srbiji čuva ekonomski i politički prestiž na evropskom tržištu. Iako Evropa može sama da proizvodi čelik, ona je potpuno zavisna od Kine kada su u pitanju retki metali, ključni za zelenu transformaciju, auto-industriju i svemirska istraživanja", kaže Stanić.

Stanić podseća da se slični protekcionistički pritisci već prelivaju i na druge oblasti, navodeći primere zabrane uvoza u Ameriku za proizvode kompanija Ziđin i Linglong iz Zrenjanina.

Šta Srbija može da uradi u eri ekonomske fragmentacije

Svet se nezadrživo kreće ka ekonomskoj fragmentaciji koja bi, prema procenama, mogla da potraje i do 2050. godine. U takvom odnosu snaga, pozicija Srbije zahteva i kratkoročne i dugoročne diplomatske i ekonomske poteze.

U kratkom roku, cilj je podela tereta i održavanje rada čeličane u saradnji sa Kinom. Međutim, dugoročno rešenje leži na zapadu.

"Ključno je da pokušamo da se što više integrišemo u jedinstveno evropsko tržište (European Single Market). Tu su Švajcarska i Norveška, pa zašto ne bi bila i Srbija? Mi smo prošle godine prvi put ostvarili suficit u robnoj razmeni sa Nemačkom, što pokazuje da nas njihove firme prepoznaju kao pouzdane partnere", navodi Stanić.

Integracija u zajedničko tržište bi, prema njegovim rečima, automatski zaštitila domaću privredu od uvoznih kvota, carina, ali i od nadolazećeg CBAM-a – evropskog Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika.

"Ova ograničenja koja Evropa uvodi pogodiće mnogo Srbiju i region, ali evropskoj privredi neće doneti korist. Evropa može poboljšati svoju pregovaračku i ekonomsku poziciju samo ako bude samodovoljnija, a toj samodovoljnosti i te kako doprinosi i čelik iz Srbije“, zaključuje Stanić.