Šta donosi kineska ponuda za modularni nuklearni reaktor u Srbiji – analiza ispred senzacionalizma

U kontekstu činjenice da se na svega 80 kilometara od granice, u susednoj Mađarskoj, nalazi nuklearna elektrana Pakš gde se gradi i drugi blok, Srbija trenutno deli potencijalni rizik sa susedima, dok Mađarska ubira benefite.

O tome zašto je važno da zemlja uđe u nuklearni program, kako treba pristupiti stranim ponudama, u čemu je razlika između reaktora i elektrane, ali i o pitanjima bezbednosti, trenutnim globalnim trendovima, fazama razvoja i uspehu domaćih mladih naučnika, za Prvi program Radio Beograda i emisiju "U središtu pažnje" govori Miloš Lazarević, naučni istraživač sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Lazarević ističe da kinesku ponudu da stave jedan komercijalni mali reaktor na mrežu i prodaju ga zemljama poput Srbije treba shvatiti ozbiljno, ali nikako senzacionalistički.

"Ne treba je ni odbacivati samo zato što dolazi iz Kine, ali ne treba je ni prihvatati samo zato što se pominju niske cene. U nuklearnoj energetici ne postoji brzo i jeftino. Ako se time ugrožava bezbednost, regulatorni postupak, obuka kadrova, dugoročna odgovornost, moj prvi komentar bi možda bio: dobro je što Srbija dobija ponude i što se o nuklearnoj energiji ponovo razgovara, ali svaku ponudu treba analizirati, što bi se reklo, hladne glave", naglašava Lazarević.

Prema njegovim rečima, ponuda Kine obuhvata tri ključna elementa – povoljne cene, kratke rokove izgradnje i obuku kadrova, od kojih je upravo ovaj poslednji najvažniji za budućnost Srbije kako zemlja ne bi bila samo pasivni posmatrač.

"Sve ove tri stvari su, generalno rečeno, važne, naročito ta obuka kadrova, jer Srbija ne sme da uđe u nuklearni program samo kao neki pasivni kupac, već neko ko će aktivno u tome da učestvuje. Ako se ikada odlučimo za nuklearnu elektranu, kao veliku, konvencionalnu, ili za mali modularni reaktor, suština nije samo da nam neko isporuči to postrojenje. Suština je da izgradimo sopstvenu kompetenciju. Dakle, stručnu javnost, regulatorna tela, operatore, istraživačke institute i obrazovne programe", objašnjava istraživač sa Mašinskog fakulteta.

Nuklearni reaktor ili nuklearna elektrana

Da bi javnost bolje razumela samu tematiku, Lazarević je napravio jasnu analogiju između samog nuklearnog reaktora i nuklearne elektrane, objašnjavajući da to nisu isti pojmovi.

"Važno je napraviti jasnu razliku. Nuklearni reaktor i nuklearna elektrana nisu isto. Nuklearni reaktor je uređaj u kojem se odigrava lančana reakcija fisije. Oslobađa se energija veze jezgra atoma nuklearnog goriva, koja se u vidu toplote predaje reaktorskom hladiocu, što je jedan fluid koji može biti voda, gas, neki rastvor soli ili čak tečni metal. Drugim rečima, nuklearni reaktor je, kako mi to u mašinstvu volimo da kažemo, toplotni izvor. Po tom principu rade svi nuklearni reaktori, bili oni po gabaritima ili snazi manji ili veći", pojašnjava Lazarević.

Sa druge strane, elektrana predstavlja znatno širi i kompleksniji sistem koji objedinjuje sve prateće elemente neophodne za proizvodnju struje i bezbednost.

Lazarević naglašava da su akcidenti u prošlosti doprineli tome da današnja tehnologija dostigne najviše standarde sigurnosti.

"Uvek svi na kraju konvergiramo ka tom Černobilju i raspravi o njemu,  zahvaljujući tim akcidentima koji su bili, između ostalog, i u Černobilju, ali i u onima koji su malo manje poznati" objašnjava Lazarević.