Kukuruz redovno treba čistiti od korova

Na dvadesetak hektara koje je proletos posejao Bogoljub Vitomirov kukuruz i suncokret su u, kako kaže, solidnom stanju. Nakon setve veliki problem su pravile ptice.

“Bilo je nešto pipe, makazar voli da proredi suncokret, ali najgore je kod kukuruza zbog ptica. One su nam pravile najveće štete. Neki ljudi su po tri, četiti puta presejavali istu njivu. Nemamo način da se branimo od ptica. Probali smo i zvučnim topovima i rasterivačima i zmajevima, ali ne vredi”, kaže poljoprivrednik iz Tomaševca.

Biljkama koje su preživele napade ptica sada je potrebna kiša.

“Kišu koju smo imali u prethodnom periodu već smo zaboravili. Kao da je nije ni bilo. Trebalo bi da padne opet. Zemlja je ispucala. Kad se malo prokopa vidi se da nema tu neke naročite vlage. Jeste bila lepa zima, bilo je padavina, to malo popravlja situaciju, ali i dalje je borba. Sve nam se smeši da ćemo morati sve da zalivamo ili da pređemo na neke druge kulture, ali pitanje je koja bi kultura bila dobra u našem kraju, jer mi imamo vetar, visoke temperature, ali i mrazeve”, objašnjava.

Kukuruz se u Srednjem Banatu za sada lepo razvija

U Srednjem Banatu ovog proleća posejano je nešto manje kukuruza nego prethodnih godina. Proizvođači su povećali površine pod pšenicom, suncokretom i detelinom, jer je seno u prethodnom periodu imalo dobru cenu. Čak i do 50 dinara za kilogram. Ipak, kukuruz je i dalje najzastupljenija kultura na parcelama. Usevi se trenutno nalaze u fazi sedam ili osam listova.

“Ove godine kukuruz koji je posejan ranije je sporije nicao, jer su bile niske temprature. Kada su temperature skočile, kasnije posejan kukuruz je nikao bez problema. Za sada se biljke lepo razvijaju, nema zaostajanja. Bilo je nekih manjih oštećenja prilikom nicanja, ali je taj kurkuruz istretiran insekticidom”, kaže Predrag Marjanski iz PSS Zrenjanin.

Vremenske prilike trenutno pogoduju razvoju kukuruza.

“Bilo bi dobro da padne kiša i da se kukuruz što bolje ukoreni. To je bolje nego da je puno padavina, pa da on ima plitak korenov sistem. Tada biljke mnogo teže podnose eventualnu letnju sušu. Kukuruz će izdržati još nekoliko dana bez kiše. Veći su mu problem ove temperature”, navodi.

Trenutne vremenske prilike povoljno utiču na razvoj korova

Sušno i hladno proleće otežavalo je setvu kukuruza, a tokom maja zabeležene su i dosta niske noćne i jutarnje temperature, što svakako utiče na razvoj biljaka.

“U takvim uslovima gajene biljke sporije napreduju nego korovi. Najveći problem u kukuruzu će ove godine definitivno biti korovi. Treba voditi računa i držati usev čist. Pogrešna je logika da se pusti korov da naraste, pa da se posle rešavaju svi korovi ođednom. Svako zadržavanje korova na parceli je direktna konkurencija gajenoj biljci i korovi bez ikakvog problema mogu da odnesu 30 do 50 posto prinosa”, upozorava Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Neravnomerne padavine sve veći problem za razvoj useva

Koliko je kiše potrebno u narednom periodu veoma je teško reći, jer nisu svi delovi zemlje dobili istu količinu padavina u prethodnom periodu.

“Na nekim lokalitetima u Vojvodini je palo samo 15 litara kiše, a na drugim čak 50. To je nekoliko puta razlika u količini padavina, što direktno utiče na stanje useva. Kukuruzu je u aprilu potrebno oko 40 milimetara kiše, u maju 60, u junu 90, u julu 130-140, u avugustu oko 90. Biološke potrebe kukuruza za vodom idu od 450 do 570 milimetara, a mi u mnogim delovima zemlje to nemamo ni tokom cele godine. U Novom Sadu je godišnja količina padavina oko 600 milimetara, što znači da nam kiše uvek fali”, dodaje.

Da bi se kukuruz što bolje pripremio za naredni period stručnjaci savetuju tretiranje herbicidima i međurednu kultivaciju. Ova mera ne samo da će ukloniti korove u međurednom prostoru, već će i aerisati površinski sloj zemljišta.