Gorki plodovi - može li dobar rod u njivama da obori visoke cene hrane na rafovima

Kako bi izbegla nerealne skokove cena hrane a time i ukupne inflacije, država je donela set od tri trgovinska zakona.

Sistemski će pratiti cene ne samo osnovnih životnih namirnica već i cene đubriva, semena i hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesorka Žaklina Stojanović kaže za RTS da bi Zakon mogao da utiče na stabilizaciju cena u biljnoj i stočarskoj proizvodnji ali da krajnju reč ipak ima razvoj geopolitičkih događaja.

Cene hrane idu gore

Indeksi Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO ukazuju na to da će cene hrane u svetu nastaviti da rastu. Ne tako naglo kao 2022. godine ali će svakako cene ići uzlaznom putanjom. 

Za poljoprivrednu zemlju poput Srbije koja značajan deo svojih prihoda zarađuje na izvozu hrane to bi mogla da bude dobra vest,  problem je u tome što smo uvozno zavisni od energenata i mineralnih đubriva.

Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesorka Žaklina Stojanović kaže za RTS da u strukturi troškova za proizvodnju pšenice na primer, 20 do 40 odsto troškova odlazi na đubriva a još 10 do 20 odsto na energente.

"Vidite koliko ta grupa troškova ima veliki uticaj. Međutim, povećanje tih cena ne ide jedan na jedan sa cenom pšenice. U najgorem trenutku kada je cena đubriva otišla za dva do 3 puta na gore, cena pšenice na svetskom tržištu je porasla za 20 do 30 procenata. Dakle porast cena pšenice možemo očekivati ukoliko dođe do dramatičnijeg poremaćaja na tržištu inputa", objašnjava profesorka Stojanović.

Uticaj na inflaciju i životni standard

Ona napominje da cene hrane u Srbiji imaju značajan uticaj na ukupnu ekonomiju odnosno inflaciju ali i da značajno utiču na životni standard građana iz najnižih dohodovnih grupa.

"To možemo posredno da zaključimo na osnovu ankete o potrošnji domaćinstava. Ako imamo u vidu podatak da više od 1/3 dohotka domaćinstva ide na hranu, vi ćete zaključiti koliki je taj uticaj.  Mi govorimo uvek o proseku, ali mnogo je jasnija slika kada krenete u analizu po decilima. Vi ćete videti da je ogroman broj potrošača u Srbiji direktno pogođen cenama hrane i da je njima svaki dinar važan", kaže profesorka Stojanović.

Iako je ograničenje trgovačkih marži na osnovne životne namirnice ukinuto, profesorka ističe da je ta mera dala dobre efekte na nivou ekonomije kao celine. Ipak, napominje da su pojedine grupe hrane značajno poskupele od početka godine.

"Te mere uvedene su u avgustu, septembru. One su direktno imale za cilj da u tom trenutku stave pod kontrolu rast cena na malo. Stopa inflacije je sa 4,9 smanjena na  nešto manje od 3 procenta što je odličan rezultat na bazi te primenjene mere. Međutim, kada se pogleda ukupna monetarna politika može se reći da smo u granici nekih održivih ciljeva u pogledu stope inflacije koja je trenutno na 3,3 odsto. Ta mera je povoljna sa aspekta ekonomije kao celine međutim kada pogledate pojedinačne kategorije proizvoda, kada posmatramo ovu našu kategoriju - hranu i bezalkoholna pića, videćete da je na primer u periodu decembar - april dakle u poslednja 4 meseca zabeležen rast cena za 2,4 procenta a ako uđete u pojedinačne podkategorije videćete da je pozicija daleko iznad po rastu cena. Konkretno sveže voće i povrće poskupelo je za 18 posto i to svi mi vidimo preko naših novčanika",  kaže profesorka Stojanović.