Ivezić o pregovorima sa MOL-om: NIS je mnogo više od Rafinerije

Profesor Ivezić je, govoreći o stanju na srpskom naftnom tržištu, ocenio da se Srbija u aktuelnoj energetskoj krizi "dobro drži".

"Država je uradila ono što je mogla. Pustila je u promet izvesnu količinu iz obaveznih rezervi nafte i gasa, odrekli smo se dela akcize i to je dovelo do toga da praktično ni u jednom trenutku nismo imali nestašicu goriva", naveo je Ivezić.

Dodao je da je snabdevanje tržišta naftnim derivatima bilo redovno, uz veliki napor države i kompanija koje se bave distribucijom.

"Ne vidi se ta kriza, ali iza toga stoji veliki trud kako države, tako i naftnih kompanija distributera koji su zaista učinili mnogo toga da obezbede potrebne količine derivata i da tržište funkcioniše kako treba", istakao je Ivezić.

"Strateški značaj NIS-a je mnogo širi od Rafinerije"

Kako se približava 22. maj kada ističe licenca za pregovore o izlasku ruskog većinskog vlasništva iz NIS-a razgovori sa mađaskim MOL-om su intenzivniji. I dok Srbija čeka novu ponudu i dogovor sa mađaskom kompanijom kao mogućim budućim parterom, iz MOL-a poručuju da je njihova namera da kupe NIS najbolji primer da su dugoročno posvećeni regionu i da preuzaju odgovornost za svaku zemlju gde posluju.

Govoreći o problemu sankcija NIS-u i pregovorima sa mađarskim MOL-om, Ivezić je rekao da postoje naznake da se razgovori pomeraju sa mrtve tačke.

"Država pregovara sa MOL-om oko svog paketa udela u naftnoj industriji, da MOL pregovara sa ruskom stranom oko većinskog paketa i imam utisak da se stvari ipak kreću", rekao je Ivezić, dodajući da je važno razumeti širi značaj NIS-a za Srbiju.

Prema njegovim rečima, pažnja javnosti najčešće je usmerena na pančevačku rafineriju, ali NIS obuhvata i domaću proizvodnju nafte i prirodnog gasa.

"Količine koje se dobijaju iz domaćih ležišta nisu zanemarljive. U slučaju nafte to je skoro 20 posto, u slučaju gasa to je skoro devet posto potrebnih količina. Tako da se svi nadamo da će ti pregovori na kraju dovesti do uspešnog završetka i da će se to stanje normalizovati", naglasio je Ivezić.

Ormuski moreuz i tankeri – geografija od koje se ne može pobeći

Osvrćući se na globalne poremećaje na tržištu nafte, Ivezić je ocenio da svet u velikoj meri zavisi od ključnih transportnih pravaca poput Ormuskog moreuza i Sueckog kanala.

"To je geografija i od nje se ne može pobeći. Najveća nalazišta i najveći proizvođači, posebno nafte, se nalaze u toj zoni Bliskog istoka, Persijskog zaliva. Transport tankerima je nešto na čemu je zasnovan naftni biznis i ova situacija koju sada imamo zbog rata u Persijskom zalivu je dovela do toga da je praktično nekih 20 do 25 posto potrebnih količina nafte pod znakom pitanja i to dovodi do ovog velikog poremećaja koji trenutno živimo", rekao je Ivezić.

Na pitanje postoje li alternativni putevi snabdevanja, profesor Ivezić je ocenio da "pravih alternativnih puteva nema".

"Rešenje je promena paradigme. Živimo u svetu koji je više od sto godina zasnovan na fosilnim gorivima. Nafta je gorivo 20. veka i samo ta zelena tranzicija, prelazak na neka lokalna rešenja dugoročno dovodi do toga da nemamo više ovakvu zavisnost kao što sad imamo", poručio je Ivezić.

Nafta je globalni energent kao zlato

Objašnjavajući zašto naftno tržište brže reaguje na krize od tržišta gasa, Ivezić je naveo da se cene nafte formiraju globalno.

"Cene nafte se formiraju na svetskom tržištu. Postoje neke regionalne male razlike, ali ti pariteti između različitih tipova nafte su uspostavljeni i prosto nafta je kao i zlato. Dakle, vrednost koja je ista svuda u svetu", rekao je Ivezić.

Sa druge strane, prirodni gas je, kako je objasnio, istorijski nastao kao lokalni energent, vezan za gasovode i dugoročne ugovore.

"Osamdeset odsto svetskog snabdevanja prirodnim gasom obavlja se putem gasovoda, a svega 20 odsto putem tečnog prirodnog gasa. Gasovodi su vezani za dugoročne ugovore i iako tu uvek imate i neku naftnu formulu, suštinski cene su predvidljivije", naveo je Ivezić.

"Energetska bezbednost mora postati nacionalni cilj"

Iako je aktuelna energetska kriza ozbiljna, Ivezić smatra da još nije dostigla razmere naftnih šokova iz sedamdesetih godina prošlog veka.

"Tada ste imali povećanje cene nafte i do sedam puta. Ipak se to sada nije desilo", ukazao je Ivezić.

Ipak, napominje da dugo vremena nije postojala ovako velika globalna kriza.

Govoreći o dugoročnim posledicama, naveo je da će cene energenata rasti sve dok postoji deficit na tržištu.

"U ovom slučaju, to je problem sa naftom. Što se tiče prirodnog gasa, mislim da će ta osetljivost ipak da bude manja. Ja se iskreno nadam da ovo neće predugo trajati i da će se stvari ipak vratiti u nekakvu normalu", dodaje Ivezić.

Govoreći o energetskoj bezbednosti država, Ivezić kaže da ako bezbednost posmatramo kao sigurno snabdevanje tržišta po priuštivim cenama, imamo svega par zemalja koje mogu da kažu da su apsolutno energetski bezbedne, odnosno da imaju dovoljnu količinu svojih resursa.

"Na sve ostale zemlje globalni uslovi utiču i jedini pravi lek je diversifikacija – da se nalaze različiti izvori snabdevanja energijom i energentima i oslanjanje na ono što svako od nas ima, a to su obnovljivi izvori, nešto što je lokalno dostupno", poručuje Ivezić.

Prema njegovim rečima, energetska bezbednost mora biti deo šire strategije nacionalne bezbednosti.

"Sigurno snabdevanje energijom i energentima treba postaviti kao nacionalni cilj“, poručio je Ivezić.

Osvrćući se na odluku Evropske unije da zbog krize privremeno ublaži deo propisa koji se odnose na emisiju metana, Ivezić je ocenio da je reč o "iznuđenoj meri" koja pokazuje da je u kriznim vremenima sigurno snabdevanje ipak prioritet.

"To je samo primer da je sigurno snabdevanje na prvom mestu, a da je ekološki problem stavljen malo pod tepih", zaključio je Ivezić.