Đuričin: U krizi nema snažnih skokova nagore, već samo nadole, treba održati ekonomiju u kondiciji

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine biti niža nego što je prvobitno očekivano, dok bi rast BDP-a u 2026. godini trebalo da iznosi 2,75 odsto.

Profesor ekonomije Dragan Đurićin navodi da se procene MMF-a odnose na inflaciju potrošačkih cena i ističe da su mere države doprinele stabilizaciji cena.

"Pokazalo se da su mere Vlade bile uspešne. Inflacija je stabilizovana“, rekao je Đurićin, podsećajući da je projekcija Narodne banke Srbije da inflacija bude u okviru cilja od tri plus minus jedan i po procenat.

Upozorava, međutim, da Srbija kao mala i uvozno zavisna ekonomija ostaje osetljiva na spoljne faktore.

"Mi smo mala zemlja, uvozno zavisna i veoma osetljiva na trendove koji dolaze spolja“, istakao je Đurićin.

Govoreći o ograničenju cena goriva, Đurićin kaže da takve mere kratkoročno deluju protiv inflacije, ali da istovremeno utiču na budžetske prihode.

"Smanjivanjem akciza pada budžetski prihod, a budžetski prihod mora da bude kontinuiran da bi država obavljala svoje funkcije“, naveo je Đurićin, dodajući da je cilj da budžetski deficit ne pređe tri procenta.

Budućnost NIS-a i razgovori sa MOL-om

Osvrćući se na razgovore o budućnosti NIS-a i pregovore sa MOL-om, Đurićin kaže da je ključno očuvanje strateškog uticaja Srbije u energetskom sektoru.

"Borba je oko rafinerije, borba oko investicija u Petrohemiju“, rekao je Đurićin, ukazujući da Srbija kao zemlja bez izlaza na more mora da obezbedi minimum proizvodnje nafte i naftnih derivata.

Prema njegovim rečima, u uslovima globalne krize i stagflacije nije realno očekivati nagle privredne skokove.

"Nema snažnih skokova nagore. Ima snažnih skokova nadole, tako da je velika borba održati ekonomiju u kondiciji“, ocenio je Đurićin.

Strane investicije

Govoreći o stranim direktnim investicijama, naveo je da je njihov priliv oslabljen tokom perioda blokada i krize.

"Bilo je predviđeno preko pet milijardi evra ulazaka novih stranih investitora tokom 2025. godine u Srbiju. Pad je bio na oko 2,2 milijarde evra“, rekao je Đurićin.

Ipak, dodaje da Srbija i dalje uspeva da održi određeni nivo investicija, što pozitivno utiče na likvidnost finansijskog sistema, devizne rezerve i privrednu aktivnost.

"Kada imate rast, imate i budžetske prihode. Kad imate budžetske prihode, imate i rast plata i penzija ili bar njihovo usklađivanje“, naveo je Đurićin.

Podseća i da Srbija trenutno izdvaja oko sedam odsto BDP-a za kapitalne investicije.

"To je fantastična cifra“, ocenio je Đurićin.

Navodi da bi nove infrastrukturne investicije, uključujući projekte povezane sa EKSPO-om, mogle da doprinesu dodatnom rastu privrede.

"Otvaraju se dve velike investicije, odnosno praktično sa gasnom elektranom u Nišu tri velike investicije koje će svakako podići bruto domaći proizvod i stopu rasta“, rekao je Đurićin.

Pozitivne ocene MMF-a, uz određene rezerve

Osvrćući se na razgovore sa MMF-om, Đurićin kaže da je Srbija dobila pozitivne ocene, uz određene rezerve u vezi sa fiskalnom stabilnošću i akcizama na gorivo.

"Mi se nadamo da ćemo kratkoročne ciljeve održavanja inflacije smanjenjem akciza ostvariti“, naveo je Đurićin.

Kao jedan od najvažnijih pokazatelja stabilnosti ekonomije izdvaja interesovanje investitora za državne obveznice.

"To je možda najbolji indikator kvaliteta makroekonomskih fundamenata sistema“, ocenio je Đurićin, podsećajući na nedavnu transakciju vrednu oko tri milijarde evra.

Dodaje da je deo tog novca namenjen refinansiranju duga, a deo zelenoj transformaciji i infrastrukturnim projektima, poput nabavke vozova i razvoja beogradskog metroa.

Govoreći o stabilnosti dinara, Đurićin ističe da je politika stabilnog kursa jedan od temelja makroekonomske stabilnosti od 2012. godine.