Štednja u Srbiji raste – građani oprezni zbog neizvesnosti i inflacije

Štednja građana Srbije beleži rast, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ukupna devizna štednja premašuje 16 milijardi evra, dok dinarska iznosi više od 200 milijardi dinara. Profesor Veljko Mijušković kaže za RTS da je potrebno razvijati kulturu štednje kod građana, kako iz predostrožnosti, tako i radi investiranja. Poslovni konsultant Marko Burazor ističe da žene češće štede od muškaraca, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu budućnosti.

Ko danas štedi u Srbiji i da li se menja profil štediša – istraživanja pokazuju da žene sve češće prednjače kada je reč o štednji, čime se ruše stari stereotipi. Da li to znači da su finansijski odgovornije ili samo opreznije, i koliko na sve utiču region, prihodi i osećaj sigurnosti.

Ekonomista Veljko Mijušković kaže za RTS da je prosečan profil štediše u Srbiji osoba srednjih godina, zaposlena, starosti između 35 i 65 godina.

"Neko će reći da su muškarci oprezniji sa novcem u odnosu na žene – to su uvrežena mišljenja i razlikuju se od pojedinca do pojedinca. Poverenje u bankarski sistem se vraća, što pokazuju podaci o 16 milijardi evra i 200 milijardi dinara na štednji. Nemamo precizne podatke koliko novca građani drže van bankarskog sistema", navodi Mijušković.

Veća štednja u evrima

Mijušković napominje da su kamatne stope na dinarsku štednju više, zbog stabilnosti valute, ali da se i dalje više štedi u evrima, zbog čega će banke morati da ponude atraktivnije uslove kako bi podstakle dinarsku štednju.

"Istraživanja pokazuju da se u Beogradu i Šumadiji, kao ekonomski razvijenijim sredinama, više štedi. Često čujem od građana da ne mogu da štede jer nemaju od čega. Ipak, sa rastom prihoda, deo novca se ipak izdvaja sa strane", kaže profesor.

Ističe da inflacija utiče na ponašanje građana, jer ih podstiče da više štede iz straha od neizvesnosti, dok investitori istovremeno postaju oprezniji zbog mogućnosti globalne krize, što nije povoljno za ekonomiju.

Savetuje da se štedi iz predostrožnosti ili radi investiranja, kao i da je neophodno razvijati kulturu štednje kod svih građana, jer je reč o pozitivnom trendu.

Finansijske greške

Marko Burazor kaže da, uopšteno posmatrano, žene nakon četrdesete godine više štede zbog brige za budućnost, dok muškarci štede ciljano, odnosno kada imaju konkretan plan.

"Žene su sklonije sitnijim impulsivnim kupovinama, dok su muškarci skloniji većim troškovima, ali su i jedni i drugi podložni finansijskim greškama", ističe Burazor.

Prema njegovim rečima, menjaju se i navike građana, što utiče na štednju – češća su kraća putovanja i odmori, kao i drugačiji način trošenja novca.

"Paradoksalno, u sredinama sa manjim primanjima češće se štedi, jer su ljudi oprezniji. Sa većim prihodima raste i potrošnja, jer postoji osećaj sigurnosti da će novac ponovo stići. Kada su primanja manja, novac se pažljivije planira i štedi za konkretne ciljeve, poput svadbe", navodi Burazor.

Savetuje da se potrošači pre svake kupovine zapitaju da li im je nešto zaista neophodno i da li će to koristiti.