Kriza na Bliskom istoku gura cenu nafte ka novim maksimumima, Srbija interveniše iz rezervi

Rast cena podstaknut je zastojem u pregovorima između SAD i Irana, kao i blokadom Ormuskog moreuza, jedne od ključnih energetskih ruta.

Broker Branislav Jorgović ukazuje da su cene već sada na visokom nivou i da se razlikuju po regionima.

"Zadnja cena na američkom tržištu bila je oko 114 dolara, dok je na Dalekom istoku dostigla i 122 do 124 dolara po barelu, što ukazuje da će i na ostalim tržištima doći do povećanja cena", kaže Jorgović.

Geopolitika diktira tržište

Prema njegovim rečima, dalji rast cena zavisi pre svega od političkih odluka.

"Ako se nastave tenzije, postoji opasnost da cene dostignu i 150 dolara po barelu. Pitanje je da li će doći do dogovora ili eskalacije, jer je u pozadini političke krize cena nafte koja utiče na celu svetsku ekonomiju", ističe Jorgović.

On dodaje da trenutna situacija predstavlja zastoj bez jasnog ishoda.

"Imamo status bez dogovora i bez rata, a blokada Ormuskog moreuza ima posledice ne samo po Iran, već i po globalnu ekonomiju", navodi Jorgović.

Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković smatra da izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a neće značajnije uticati na tržište.

"To nije vest koja će bitno promeniti stanje, jer oni ionako imaju ograničene mogućnosti transporta nafte, pa je odluka više političke prirode", objašnjava Putnikovićeva.

Domaće tržište pod kontrolom

Kada je reč o Srbiji, Putnikovićeva naglašava da država preduzima mere kako bi ublažila posledice rasta cena.

"Dobro je što je NIS dobio prolongiranje sankcija do juna, što omogućava da se nafta nabavlja na tržištu i da se rezerve dopunjuju. Intervencija iz robnih rezervi znači da nema nestašica i da se snabdevanje odvija stabilno", kaže Putnikovićeva.

Jorgović dodaje da je politika postepenog prilagođavanja cena opravdana, i da postepeno povećanje od dva do tri dinara nedeljno daje stabilnost i predvidivost tržištu

"Ali to ne može trajati u nedogled, jer su i rezerve i fiskalne mere ograničene", upozorava Jorgović.

Sagovornici ukazuju i na moguće šire posledice krize. Putnikovićeva podseća da pored ekonomskih postoje i ekološki rizici.

"Ako dođe do eskalacije i napada na energetska postrojenja, možemo se suočiti i sa ozbiljnom ekološkom krizom čije bi posledice bile dugotrajne", naglašava Putnikovićeva.

Iako domaće tržište za sada ostaje stabilno, dalji razvoj situacije zavisiće od globalnih političkih odluka i ishoda pregovora, koji će, kako ocenjuju sagovornici, odrediti i budući tok cena energenata.