Savić: Razvoj Srbije zavisi od privatnog kapitala i novih tehnologija

Misija Međunarodnog monetarnog fonda dolazi u Srbiju na redovne razgovore povodom treće revizije aranžmana iz predostrožnosti, dok se u svetlu globalnih ekonomskih turbulencija, izazvanih ratom na Bliskom istoku, predviđaju niži privredni rast i povećana inflacija. Tokom nedavnog zasedanja u Vašingtonu, MMF je objavio svoje prognoze, koje za Srbiju predviđaju rast BDP-a od 2,8 odsto i inflaciju od 5,2 procenta, uz napomenu da bi inflacija mogla biti niža zbog manjeg rasta cena od očekivanog.

Član Saveta guvernera Narodne banke Srbije i profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Nebojša Savić potvrđuje da sve ukazuje na to da je trenutni rast BDP-a procenjen na oko 2,8 odsto, dok je prethodno bio očekivan na višem nivou od oko 3,5 procenata.

"Ova revizija je rezultat velike neizvesnosti vezane za situaciju u Izraelu i mogućnost produžetka rata na Bliskom istoku", ističe Savić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

Govoreći o mogućim preporukama MMF-a, Savić objašnjava kako se očekuje da se politika koja je do sada sprovedena nastavi, jer je bila uspešna i iz monetarnog i iz fiskalnog ugla.

"Fiskalni prostor nije narušen. Deficiti su niži nego što su bili projektovani, a postoje rezerve i iz ranijih perioda, ne samo finansijske već i robne", naglašava profesor.

Ocenjuje da, ako bi se situacija stabilizovala u uslovima trajne globalne krize, ključnu ulogu bi imala efikasna i ciljano usmerena fiskalna politika.

S obzirom na trenutne projekte MMF-a i povećane rizike od globalnih inflacionih pritisaka, Savić ukazuje na potrebu za fleksibilnim pristupom.

"Važno je da Srbija nastavi da se priprema za novonastalu situaciju, posebno kada je reč o energetskoj nezavisnosti, jer će energetska kriza uticati na dalji privredni rast", smatra sagovornik Jutarnjeg programa.

Napominje da bi ulaganja u obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju trebalo da postanu prioritet, ne samo zbog trenutne energetske krize već i zbog budućih potreba tržišta, kao što su IT sektor i digitalizacija privrede.

"Cene energenata će se stabilizovati na novom svetskom nivou, ali nije jasno kada će se to desiti", podvlači Savić, uz naglasak da globalna energetska tržišta nisu sada pod uticajem OPEK-a kao što su bila u prošlim krizama.

Na pitanje o dugoročnim ekonomski planovima, član Saveta guvernera NBS-a odgovara da je trenutno teško predvideti šta će se desiti u narednih nekoliko meseci.

"U celokupnoj konfuznoj situaciji, važno je da Srbija ima jasno definisanu strategiju, a to je energetska nezavisnost i ulaganje u alternativne izvore energije", tvrdi Savić, podsećajući da je za stabilnost privrede ključno ulaganje u infrastrukturu koja podržava IT sektor i digitalizaciju.

Takođe, procenjuje da Srbija mora da bude spremna na neizvesne okolnosti, jer globalne promene nisu uvek pod kontrolom pojedinih zemalja. Govoreći o savremenim iskustvima i lekcijama iz prošlih kriza, Savić podseća na ekonomsku stagnaciju iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja je usledila nakon ekonomske destabilizacije.

"Tada se nije dovoljno brzo reagovalo monetarnom politikom, i to je jedan od ključnih razloga zašto smo došli do stagflacije", navodi sagovornik.

Kada je reč o kamatnim stopama i ekonomskim merama u Srbiji, Savić smatra da je politika koja je trenutno na snazi – kamatna stopa od 5,75 odsto – bila neophodna, jer situacija u svetu nije bila pogodna za niže stope.

"Oprezno je, ali i dalje nije bilo trenutka da se stope spuste", tvrdi Savić i podvlači da se očekuje da bi u budućnosti moglo doći do daljih prilagođavanja, u zavisnosti od globalnih okolnosti.

Savić kaže da će dugoročni ekonomski razvoj Srbije zavisiti od sposobnosti da se poveća domaći privatan kapital, ali i od stranih investicija koje donose novu tehnologiju i visok nivo dodatne vrednosti.

"Naš model razvoja je dobar, ali moramo pojačati ulaganja u domaći privatni sektor i privući strane investicije koje donose inovacije i modernizaciju", zaključuje Savić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.