Kamer: Kontrola cena skupa greška; Mali: Državne mere odgovor na inflaciju

U najoptimističnijem scenariju cene energenata počeće postepeno da padaju u drugoj polovini godine, rekao je u Vašingtonu – gde se održava prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke – u intervjuu za Radio-televiziju Srbije Alfred Kamer, direktor MMF-a za Evropu. Za sada ova kriza nije veća od one iz 70-ih godina 20. veka, ili one iz 2022, kada je počeo rat u Ukrajini.

Međutim, za Evropu, u pitanju je već teži scenario. Kamer je nadležan za Evropu, koja se još uvek oporavlja od energetske krize iz 2022. Na tu energetsku krizu, kao dodatan šok, došla je nova kriza izazvana ratom u Persijskom zalivu, a sve što Kamer kaže može da se svede na narodnu preporuku: "Nemojte da bude skuplja dara nego mera." Njegov fokus zapravo su mere ograničenja cena koje su primenile brojne zemlje Evrope, među njima i Srbija, a Kamer je objasnio zašto MMF smatra da nije dobro da derivati i benzin budu jeftiniji.

"Nije loše ako je gorivo jeftinije, ali ono što smo mi do sada videli jeste šok u kome globalno nedostaju određene količine nafte i gasa na tržištu, a tražnja za energentima veća je od ponude. Na kraju ta tražnja mora da se uskladi sa ponudom na tržištu. To znači da treba da smanjimo tražnju za gorivo. Najbolji način da to uradimo je preko cena. Veće cene će istisnuti sa tržišta one potrošače kojima nafta i gas nisu toliko važni. To je ideja usklađivanja ponude s tražnjom. Loša ideja je kontrola cena jer je to veoma skupa netipična mera i mi želimo to da izbegnemo. Ono što kritikujemo je ako takve mere ne dovode u ravnotežu ponudu i tražnju za energentima. Obično te mere predstavljaju veliki trošak za budžet", tvrdi Kamer. 

Mali: Očekuje produžetak licence za NIS

Ministar finansija Siniša Mali, koji je takođe u Vašingtonu, kaže u razgovoru za RTS da je trenutna kriza verovatno najveća od Drugog svetskog rata.

"Veliki broj zemalja donosi odluke i traži rešenja. Za Srbiju je najvažnije da, za razliku od mnogo većih država, ima dovoljno rezervi – i dizela i benzina i kerozina. Jaka nam je fiskalna pozicija, stabilne su javne finansije, imamo prostora da smanjimo akcize kako bismo stabilizovali cene goriva na tržištu, a prednost svega je dobra reakcija privrede i građana, zbog čega nema uticaja na inflaciju", ističe Mali.

Naglašava da je država još od koronavirusa preuzela ogroman teret na sebe, zbog čega nije saglasan sa savetima Međunarodnog monetarnog fonda da se na krizu ne reaguje ograničavanjem cena.

"To utiče na inflaciju i smanjuje životni standard građana. Pošto nema pravog rešenja u ovom trenutku, videćemo ko će biti u pravu", navodi ministar finansija.

Govoreći o tome koliko je trošak prihvatljiv, Mali smatra da smanjenje akciza od 25 odsto predstavlja budžetski trošak od pet milijardi dinara mesečno.

"Tako možemo da izdržimo narednih pet ili šest meseci bez problema i ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. S druge strane, čuvamo nisku inflaciju – da nema panike i da se sačuva i održi životni standard građana Srbije, što je za mene, lično, najvažnije", tvrdi Mali.

Na pitanje da li eventualno drugo smanjenje akciza može državu da košta i do milijardu evra prema nekim procenama, Mali odgovara da je to kalkulacija na godišnjem nivou.

"Tražićemo i druge mere. Jedini konstruktivni predlog MMF-a je da najsiromašniji dobiju veću pomoć u odnosu na koji su najbogatiji. Razmišljamo o tome, gledamo iskustva Nemačke i drugih zemalja. Svetska banka i MMF priznaju da smo uradili odličan posao, to i rezultati pokazuju", ukazuje ministar finansija.

Ocenjuje da je procena Ministarstva finansija o privrednom rastu Srbije tri odsto, što se razlikuje od procene MMF-a od 2,8 procenata.

"Ono što me brine je što zbog rata na Bliskom istoku inflacija raste svuda u svetu. Ljudi ne govore o cenama goriva, već i tome da ga nema. Svet se promenio i poremećaji su ogromni. Sve to utiče na usporavnje rasta svetske ekonomije, samim tim i srpske. Sačekao bih sa procenom do objavljivanja rezultata za prvi kvartal", pojašnjava Mali.

Kada je reč o uticaju bliskoistočne krize na rast kamata i potencijalno novo zaduživanje Srbije, resorni ministar kaže da kamate zavise upravo od inflacije i da je Vlada Srbije baš državnim merama stabilizovala tržište.

"Nije došlo do skoka cena – kao što imate priliku da vidite – ni dizela, ni benzina. Inflacija je pod kontrolom i nema potrebe za daljim zaoštravanjem monetarne politike", ističe Mali.

Podvlači da, što se tiče produženja operativne dozvole za rad Naftne industrije Srbije, očekuje pozitivan odgovor.

"Nadam se da će NIS moći da radi. Imali smo razgovore – danas i sa predstavnicima mađarske kompanije MOL, američkim zvaničnicima... Očekujem da ćemo do kraja dana dobiti produženje operativne licence za NIS, a rok je 22. maj za okončanje pregovora MOL-a, ADNOK-a i Gaspromnjefta", tvrdi Mali.