Hoće li OFAK produžiti licencu NIS-u i zašto je mesečna dozvola mučenje

Kompanija NIS zatražila je 9. aprila od OFAK-a novu posebnu licencu kojom će se omogućiti nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 17. aprila, kada ističe važenje prethodne licence izdate 20. marta.

"Koliko imam informaciju, to će biti ponovo na mesec dana. Najpre da sačekamo da dobijemo potvrdu OFAK-a", kaže Jasna Petrović Stojanović, urednica ekonomske rubrike dnevnog lista Politika.

Ističe da ovakva praksa predstavlja ozbiljan problem.

"To na mesec dana – to je mučenje i za Naftnu industriju Srbije i za Srbiju generalno i za vozače. NIS ne može da planira nikakva dugoročna poslovanja, ne može da kupuje naftu dugoročno. Sve to povećava i troškove i komplikuje poslovanje", navodi Petrović Stojanovićeva.

Dodaje da bi povoljnije rešenje bilo duže produženje.

"Bilo bi idealno da dobijemo bar kao 'Lukoil' do kraja oktobra, ali naravno sve je na OFAK-u", ukazuje Petrović Stojanovićeva.

Pregovori sa MOL-om i rok do 22. maja

Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković kaže da se nada će ovog puta OFAK imati obzira prema Srbiji, budući da licenca NIS-u za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije ističe 22. maja.

"Ako već imamo licencu, to jest NIS ima licencu do 22. maja, onda bi bio red da nam daju na dva meseca da se završe ti pregovori sa MOL-om, jer već smo čuli i sa mađarske i sa srpske strane da je manje više to sve dogovoreno i da je još preostalo da se neki detalji finiširaju", poručuje Putnikovićeva.

Ipak, ni eventualno potpisivanje ne znači konačno rešenje.

"Sve i da se taj sporazum potpiše, on nikako nije definitivan. To je samo jedan od koraka ka konačnom sporazumu. Tako da ostaje da vidimo i da li je ADNOK, koji se poslednja dva meseca nešto mnogo nije pojavljivao, naravno zbog svih dešavanja na Bliskom istoku, da li je on dalje zainteresovan za celu tu priču i da li ćemo definitivno postati ili ćemo i dalje čekati i produžavati sporazum sa OFAK-om", naglašava Petrović Stojanovićeva.

Geopolitika i interesi velikih sila

Poručuju i da ishod ne zavisi samo od ekonomskih faktora.

"Amerikancima nikako nije stalo kao nama da se ta priča što pre završi", kaže Putnikovićeva i dodaje da javnost nema uvid u ključne uslove: "Nismo dobili nikakvo objašnjenje – ni građani ni privreda, u principu zavisimo od volje Amerikanaca."

Kada je reč o pregovorima sa MOL-om, ministar finansija Siniša Mali je najavio da će doći delegacija mađarske kompanije u Srbiju.

"Što se tiče odnosa Srbije i Mađarske, to jest MOL-a i NIS-a, ono što naša strana treba da insistira u međusobnim pregovorima je da Rafinerija u Pančevu radi. Mislim da je najbolji način da se to reši da ne bude građen produktovod između Mađarske i Srbije, jer ako ga izgrade, onda će MOL jednostavno kroz neko vreme moći da zatvori Rafineriju, a to bi za Srbiju bilo loše", dodaje Putnikovićeva.

Utiče li promena vlasti u Mađarskoj na konačno rešenje za NIS

Podeljena su mišljenja koliko promena vlasti u Mađarskoj može da utiče na rešavanje sudbine NIS-a.

"Prvog dana pošto je Orban izgubio na izborima, bilo je da će se cela ta priča stopirati, ali ne zato što više MOL ne želi da kupi NIS, nego zato što Rusi, koji su javno rekli da je Mađarska neprijateljska zemlja, ne žele više da pregovaraju, niti žele da Mađarska bude novi vlasnik NIS-a. Sa druge strane, pobednik izbora Peter Mađar je rekao da se ništa neće u tom smislu promeniti, da on neće zatvarati vrata Rusiji, bez obzira što postoje uslovljavanja Brisela i Evropske unije da se potpuno prekine saradnja sa ruskim energentima. Tako da ostaje da vidimo", navodi Petrović Stojanovićeva.

Ističe da ako se pita MOL, on bi dobio odličnu kompaniju.

"Dobio bi veliko tržište, dobio bi Rafineriju. Ono u šta ja sumnjam kada MOL bude kupio, i ako kupi NIS, jeste što u tom trenutku nećemo više imati ovo što NIS sada radi, čime pokriva tržište apsolutno u ovim najtežim situacijama i to sa veleprodajnom cenom koja ni kod jedne druge kompanije nije do te mere niska kao što je kod NIS-a", objašnjava Petrović Stojanovićeva.

Rast cena nafte i posledice po tržište

Cena nafte poslednjih dana beleži rast i približava se granici od 100 dolara po barelu. Ipak, kretanja na tržištu su nepredvidiva.

"To su spekulacije koje traju od 28. februara kada je krenuo sukob na Bliskom istoku. Bilo je da će biti i 150 i 200 dolara po barelu, ona nije prešla 120 dolara. Od jutros je nešto viša, ali trejderi kažu da više ne reaguje baš na svaki potez Trampa. Dakle, onda kada oni očekuju da će skočiti, ona ili miruje ili padne", objašnjava Petrović Stojanovićeva.

Ističe da je trenutno najvažnije obezbediti stabilno snabdevanje.

"Ono što je najvažnije za nas jeste da imamo goriva i da je država smanjila dodatno akcize, što sada opet neki kritikuju, ali mislim da je to prava mera u ovom trenutku, jer bi dizel koštao 225 dinara", dodaje Petrović Stojanovićeva.

Uprkos krizi, Putnikovićeva smatra da ne postoji rizik od nestašica.

"Mi ćemo svakako moći da kupujemo naftu čak i ako se rat u Iranu nastavi, ako na svetskom tržištu bude nedostajala ta petina sirove nafte, jer kupovaće se neka druga, ugovaraće se neke količine. Bitno je da NIS ima licencu za rad i da može da uvozi sirovu naftu, jer je to opet mnogo jeftinije nego da kupujemo gotove derivate", kaže Putnikovićeva.

Podseća da imamo rezerve za dva do tri meseca, što znači da je to dovoljno vremena da se završi rat i da se ipak koliko-toliko normalizuje tržište.

"Videćemo da li će Zelenski ostati pri svom obećanju da do kraja aprila pusti 'Družbu', što bi naravno u velikoj meri značilo snabdevanje naftom", zaključuje Petrović Stojanovićeva.