Rat na Bliskom istoku i globalna ekonomija – čekaju li nas teška vremena

Međunardni monetarni fond upozorava na usporavanje globalne ekonomije – rast cena energenata i neizvesnost u vezi sa oružanim sukobom Bliskom istoku prete novom talasu inflacije. O uticaju visoke cene nafte na Srbiju, učinku stranih investicija dosad i na čemu ubuduće treba bazirati ekonomski rast, u emisiji "Četvrtkom u 9" govorili su član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov, Savo Jakovljević iz Narodne banke Srbije, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Velimir Lukić i glavni ekonomista Fiča za Srbiju Malgoržata Kšivicka.

Globalna ekonomija ulazi u period povećane neizvesnosti, upozorava Međunarodni monetarni fond, a ekonomisti ocenjuju da bi produženi sukobi i visoke cene nafte mogli da uspore rast i podignu inflaciju, što će se odraziti i na Srbiju.

Međunarodni monetarni fond upozorava da su izgledi za rast svetske ekonomije oslabili, a da bi produženi sukob na Bliskom istoku i visoke cene nafte mogli dodatno da podignu inflaciju i cene hrane.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da trenutna situacija zahteva oprez.

"Sada smo u novoj normalnosti, gde troškovi kamata postaju veći od vojnih izdataka i na to moramo da se spremimo“, kaže Altiparmakov.

Savo Jakovljević iz Narodne banke Srbije ističe da je teško u potpunosti sagledati posledice.

"Idemo iz krize u krizu, a sve se odrazilo na energente. Razna scenarija postoje i još je teško proceniti ukupne efekte, ali se nadamo da će cena nafte pasti ispod 100 dolara po barelu“, navodi Jakovljević.

Cena nafte i ograničen domet mera

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ukazuje da tržište nafte ostaje osetljivo na političke događaje.

Kada je rat počeo, cena je naglo skočila, a tržišta reaguju i na objave na društvenim mrežama. Čak i kada bi rat stao, cena se ne bi bar do juna stabilizovala“, objašnjava Lukić.

Dodaje da su mere država uglavnom i predviđene da budu kratkoročne.

U Italiji su oročene na 20 dana, u Španiji do 30. juna, dok se u Francuskoj najveća naftna kompanija 'Total' obavezala da ne podiže cene. To nisu dugoročna rešenja“, ističe Lukić.

Altiparmakov upozorava da smanjenje akciza na drivate može imati negativne posledice po budžet.

"To je kratkoročna mera – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Ako prihodi padnu, to će se odraziti na životni standard“, upozorava Altiparmakov.

Inflacija i životni standard pod pritiskom

Prema projekcijama MMF-a, inflacija bi mogla da dostigne oko 5,2 odsto, što je, kako smatraju ekonomisti, visok nivo.

“Naša procena je bila 3,2 odsto u martu, a nova projekcija će tek biti objavljena. Procene MMF-a su često zasnovane na univerzalnim parametrima koji ne moraju da odražavaju lokalnu situaciju“, kaže Jakovljević.

Altiparmakov ukazuje i na visoke cene hrane u Srbiji.

“Cene hrane su na 97,5 odsto nivoa u EU, što nije uobičajeno za zemlju sa nižim životnim standardom od zemalja Unije“, naglašava Altiparmakov.

Investicije usporavaju, potreban novi model rasta

Gosti RTS-a ukazuju da je uočljivo usporavanje stranih direktnih investicija, što je posledica globalne neizvesnosti.

Investicije su sa sa 5,2 milijarde evra 2024. pale na 3,5 milijardi 2025. godine, što je trend prisutan u celom regionu. Poslovna neizvesnost utiče na investitore, a nova kriza mogla bi dodatno da ih odvrati“, navodi Jakovljević.

Altiparmakov dodaje da struktura investicija nije dovoljno povoljna.

“Manje od 30 odsto investicija ide u visokotehnološke sektore, a rast u rudarstvu ne donosi značajnu dodatu vrednost za poboljšanje životnog standarda“, kaže Altiparmakov.

Lukić ističe da je Srbiji i dalje potreban pristup većem tržištu.

"To nam i daju strani investitori, ali u uslovima krize inversticije se stavljaju na pauzu, velika je neizvesnost kakvo će stanje posle svega biti“, upozorava Lukić.

Put ka EU i ulaganja u energetiku i IKT

Stručnjaci se slažu da je ključ dugoročnog rasta u približavanju Evropskoj uniji i razvoju visokotehnoloških sektora.

“Bugarska i Rumunija su pre 25 godina imale sličan nivo životnog standarda kao Srbija, a danas imaju za trećinu, odnosno polovinu više. Poljska je dostigla standard Japana. Ključno je pitanje kako ćemo stići do članstva u EU. I Crna Gora je počela da nas ostavlja iza“, ukazuje Altiparmakov.

Jakovljević navodi da je IKT sektor već značajan deo ekonomije. “Učešće IKT-a u BDP-u je skoro 10 odsto, a izvoz je dostigao 4,5 milijarde evra“, ističe Jakovljević.

Lukić zaključuje da će ulaganja u energetiku, naročito obnovljive iztvore energije i nove tehnologije biti ključna.

“Potrebno je investirati u čiste izvore energije i pratiti trendove EU koja priprema smanjenje poreza na investicije u obnovljive izvore. Pošto gradimo data centre koji su veliki potrošači struje to upravo zahteva ulaganja u čiste energije“, kaže Lukić.