Talas inflacije ide ka Srbiji – ima li država odgovor na krizu

U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.

Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas. 

Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava u razgovoru za RTS da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne. 

Postavlja se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uključujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.

Da li je kriza već stigla u Srbiju

Prema rečima Bojana Stanića, Srbija još uvek nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.

Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa, napominje Stanić.

Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.

Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.

Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta

Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.

Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže gost Dnevnika.

Izazovi u industriji i izvozu

Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.

Bojan Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.

Dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.

Energetika kao relativna prednost Srbije

Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom

Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.

Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.

Zavisnost od Evropske unije

Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.

Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.

Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

Rast cena hrane i uticaj na građane

U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena. 

Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 odsto).

Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva.

Uloga države u ublažavanju krize

Država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji.

Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu.

Obim mera zavisiće od dubine krize.

Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja

Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima – reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.

Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja.

Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.

Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.

Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda.