Ponovo zabeležen rast cene nafte, tržište reaguje na svaki treptaj sa Bliskog istoka

Cena nafte je, posle vesti o prohodnosti moreuza, pala za oko 13 odsto, na 94 dolara po barelu brenta, dok je gas pojeftinio za oko 17 procenata. Ipak, tržišta su i dalje osetljiva na svaki novi signal sa Bliskog istoka.

Govoreći o situaciji na terenu, Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka kaže da postoje prvi znaci opreznog obnavljanja saobraćaja.

"Prema poslednjim informacijama, prošla su od jutros dva broda, jedan pod grčkom i drugi pod liberijskom zastavom. I dalje su transportne kompanije i osiguravajuće kuće oprezne, barem one najveće", navodi Obrenović.

Ističe da je primetna rezervisanost i dodaje da će ona potrajati sve dok ne budu postojale čvrste garancije u pogledu rešavanja sukoba.

Sa druge strane, broker Branislav Jorgić ocenjuje da je tržište i dalje nestabilno. Pad od 17 odsto u odnosu na prethodni rast od 70 odsto i nije toliko značajan, cene su i dalje visoke.

"Situacija je i dalje nervozna, ne znamo u kom pravcu će dalje ići. Velika je verovatnoća da dolazi do smirivanja situacije, ali nema garancija", ističe Jorgić.

On podseća da su cenovne oscilacije i dalje relativno visoke u odnosu na period pre krize, kao i da otvaranje moreuza ne znači trenutnu normalizaciju.

"I kad bude otvoren, mora da se proveri stanje moreuza – da li ima mina, da se moreuz prečisti i vrati u prvobitno stanje. Ta nervoza će još potrajati", dodaje Jorgić.

Dugoročni rizici: infrastruktura, inflacija i globalno snabdevanje

Prema procenama, u blizini Ormuza trenutno se nalazi oko 1.400 brodova koji čekaju nastavak plovidbe. Iako bi njihov izlazak na tržište mogao kratkoročno da poveća ponudu, sagovornici ukazuju da su ključni problemi dublji.

"Nije pitanje samo transporta, već i stanja postrojenja za eksploataciju i preradu nafte i gasa i ostalih sirovina koje proističu iz nafte i gasa i koliko će vremena biti potrebno da se to vrati u prvobitno stanje", naglašava Jorgić.

Ormuski moreuz – snažna geoplitička poluga

Obrenović ukazuje da Iran Ormuski moreuz koristi kao snažnu geopolitičku polugu.

"Od početka sukoba prošlo je manje brodova nego što je nekada prolazilo za jedan dan. To govori da će Iran nastaviti da koristi tu polugu i u budućnosti", smatra Obrenović.

Dodaje da postoje i indicije o mogućem uvođenju visokih taksi, od dva miliona dolara po brodu, za prolaz, što bi dodatno uticalo na cene energenata.

Problem predstavlja i oštećena naftna i gasna infrastruktura. Prema nekim procenama, za njenu obnovu biće potrebno oko 25 milijardi dolara i do pet godina, što ukazuje na mogućnost dugoročnih poremećaja u snabdevanju.

Jorgić ocenjuje da se posledice već osećaju.

"Počeli smo od 60 dolara po barelu, danas je cena oko 97. Veseli smo jer nije 120, ali ciljna cena bi trebalo da bude između 60 i 70 dolara da bismo mogli da kažemo da se tržište smirilo", kaže on.

Šire ekonomske posledice

Upozorava i da rast cena energenata ima šire ekonomske posledice.

"Cena nafte je ugrađena u troškove proizvodnje, transporta i proizvoda koje kupujemo. To znači veći pritisak na inflaciju, koji će se, kao uvezen, preliti i na Srbiju", naglašava Jorgić.

Prema njegovim rečima, u kratkom roku ne treba očekivati značajniji pad cena, ali ni drastične skokove.

"Ne očekujem velike promene u narednim danima. Kretanja će zavisiti od razvoja situacije i trajanja primirja", dodaje.

Obrenović ukazuje da poremećaji u snabdevanju već utiču na brojne industrije – od proizvodnje veštačkih đubriva do avio-saobraćaja i turizma.

"Kada poremećaj traje duže od mesec dana, posledice ne mogu da se otklone preko noći. Čak i u optimističnom scenariju, biće potrebni meseci da se sistem stabilizuje", zaključuje Obrenović.

Iako su se tržišta nakratko nadala smirivanju, neizvesnost oko Ormuskog moreuza i dalje ostaje jedan od ključnih faktora koji određuju kretanje cena energenata širom sveta.