Koja ste vi Tanja – zašto sistem bira poznate, a ne najbolje

Na konferenciji "Biznis priče" koja je održana 2. i 3. aprila u Vrnjačkoj Banji, od Tanje Tatomirović (HyperFacade) čuli smo priču o dve Tanje u biznisu - vidljivoj i nevidljivoj i šta se dešava u trenutku kada se u sistemu dogodi problem.

"U firmi su bile dve Tanje. Jedna je bila svuda - konferencije, paneli, mreža, podrška sistema. Druga je znala posao. Kad je došao veliki projekat, izabrali su prvu. Jer je bila poznata. U početku je sve delovalo dobro. Onda su stvari krenule da pucaju. Tada dolazi druga Tanja. Ne priča mnogo. Zna. Rešava problem. I tek tada postaje jasno: nisu pogrešili osobu. Pogrešili su kriterijum. Vidljivost nije kompetencija. Vidljivost vas dovodi, stručnost vas zadržava", ispričala je Tanja Tatomirović na ovoj konferenciji. 

Odgovorila je i na pitanja za Internet portal RTS-a. 

Zašto ne biramo najbolje nego vidljive?

Zato što je vidljivost najjednostavniji signal koji imamo. U poslovnom okruženju retko imate vremena da dubinski procenite nečiju kompetenciju, pa mozak koristi prečice: ko je već prisutan, ko je već govorio, ko je već "potvrđen“. To deluje kao sigurnost.

Problem je što je to privid sigurnosti. Vidljivost govori da je neko prisutan u sistemu. Ne govori da ume da nosi odgovornost kada stvari postanu složene.

Zato ne biramo najbolje – nego najlakše prepoznatljivo. A razlika između ta dva postaje jasna tek kada više nema prostora za grešku.

Kada krene da puca, da li druga Tanja pobeđuje prvu?

Ne radi se o pobedi, nego o potrebi. U trenutku kada sistem uđe u problem, prestaje da bude važno ko je bio vidljiv, a postaje važno ko može da reši problem. Tada druga Tanja postaje ključna.

Ali važno je razumeti, to nije samo uspeh druge Tanje, nego posledica pogrešnog izbora na početku. Sistem je već platio cenu.

Da li prva Tanja može da postane druga i obrnuto?

Može, ali to nije brz proces. Prva Tanja mora da izgradi stvarnu kompetenciju, što znači vreme, iskustvo i spremnost da radi bez aplauza. To je teži deo. Druga Tanja mora da prihvati da vidljivost nije sujeta, nego deo posla.

Ako niko ne zna da postojite, sistem ne može da vas uključi u odluke. Problem je što obe strane često ostaju u svojim zonama komfora.

Može li se do pozicije prve Tanje doći znanjem, upornošću i radom?

Može, ali nije dovoljno. Znanje i rad su osnova, ali bez vidljivosti ostaju nevidljivi za sistem. S druge strane, vidljivost bez osnove ne može dugo da izdrži.

Realnost je da je potrebna kombinacija, ali je problem što se u praksi redosled često obrće. Prvo dolazi vidljivost, a tek onda pokušaj da se opravda pozicija.

Koja ste Vi Tanja?

Ona koja zna šta radi i koja nema problem da bude vidljiva kada je to potrebno. Vidljivost koristim kao alat, ne kao dokaz vrednosti.

Ako iza nje nema osnove, ona postaje teret.

Zašto ste otišli iz "Majkrosofta“?

To je bila zajednička odluka u momentu koji je odgovarao i kompaniji i meni.
Posle više od decenije rada i odgovornosti za 24 tržišta, dođete u fazu kada sistem počinje da funkcioniše kao mašina, efikasna, brza, ali vrlo zahtevna prema ljudima unutra.

U jednom trenutku to počne da liči na mašinu za mlevenje mesa, u kojoj najlakše opstaju oni koji su konstantno vidljivi, brzi i prilagodljivi, te "prve Tanje“.

Ja sam tu fazu dočekala spremna da izađem, jer sam znala da želim da radim na način koji ostavlja više prostora za suštinu, a manje za formu.

Kako raditi sa ljudima koji su stručni, ali lošeg karaktera?

Kratkoročno, daju rezultat. Dugoročno, prave štetu.

Loš karakter uvek razori tim, poverenje i atmosferu, a to je cena koju sistem na kraju plati, bez obzira na individualnu stručnost. Pitanje nije da li će se to desiti, nego kada.

Transparentnost ili diplomatija prema nadređenima?

Najbolje kombinacija oba. Reći istinu je neophodno, ali način na koji je kažete određuje da li će biti prihvaćena. Sirova iskrenost bez konteksta pravi otpor, a diplomatija bez sadržaja ne rešava ništa.

Dobri menadžeri cene jasnu povratnu informaciju. Loši je izbegavaju.

Odnos zaposleni – poslodavac: šta je fer? 

To je razmena, ne emocionalni odnos. Zaposleni daje znanje, vreme i rezultat. Poslodavac daje uslove, novac i mogućnosti.

Ako jedna strana prestane da isporučuje, odnos prestaje da bude održiv. Problem je što obe strane često imaju očekivanja bez jasne mere doprinosa.

Da li je moguć balans?

Moguć je, ali nije podrazumevan. Današnji sistem vas stalno vuče u reakciju. Ako ne postavite granice, sistem će ih postaviti umesto vas. Balans nije nešto što dobijete, nego nešto što morate svesno da organizujete.

Ako je "civilizacija prsla“, kako komunicirati?

Jasno i bez viška. Što je više buke, to je veća vrednost u tome da kažete nešto što ima smisla i što ima pokriće u stvarnosti. Ljudi više ne traže savršenu formu. Traže da ono što čuju može da se potvrdi.

I ako sve svedemo: Vidljivost vas može dovesti do pozicije. Ali samo vas stvarna vrednost na njoj zadržava.