Rajaković: Turski tok ostaje ključan, energetska stabilnost Srbije i Mađarske u riziku

Turski tok je trenutno jedini gasovod kojim ruski gas stiže u Evropu. Jedan krak vodi ka Turskoj, a drugi prolazi preko Bugarske i Srbije ka Mađarskoj, odakle se povremeno snabdeva i Slovačka. Svaki problem na ovoj trasi može imati šire posledice

Govoreći o situaciji u okolini Kanjiže, predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković je istakao da je reč o infrastrukturi od vitalnog značaja.

"Takva infrastruktura, koja je od vitalnog značaja za snabdevanje gasom, predstavlja prioritet broj jedan kako sa aspekta energetike, tako i sa aspekta bezbednosnih izazova", navodi Rajaković.

Podseća da su se u prošlosti već dešavali veliki poremećaji u snabdevanju gasom, uključujući rušenje "Severnog toka" i prekid tranzita kroz Ukrajinu, te dodaje da je "Turski tok", odnosno "Balkanski tok", ostao ključni sistem za snabdevanje.

"Turski tok, ili kako ga ponekad zovemo kroz Srbiju Balkanski tok, sa kapacitetom od petnaest milijardi kubnih metara gasa godišnje, ostaje izuzetno važan infrastrukturni projekat. Bez njega funkcionisanje gasne privrede, pa i celokupne energetike, dolazi u veliko pitanje. Dakle, kritično je", navodi Rajaković.

Energetika i geopolitika

On je ukazao da je energetika gotovo uvek povezana sa geopolitičkim tenzijama i sukobima, dodajući da je energetika često i uzrok konflikata.

"Energetika je prva na udaru kada počnu velika geopolitička previranja, jer voda, hrana i energija predstavljaju vitalne funkcije za svako društvo i za svaku zajednicu. U takvim okolnostima ugroženost malih zajednica i država, kao što je Srbija, još je izraženija", navodi Rajaković.

Globalna kriza i uticaj na Evropu

Prema njegovim rečima, globalna energetska kriza je već produbljena ratom na Bliskom istoku, što utiče kako na tržišta gasa i nafte, tako i na elektroenergetski sistem.

On objašnjava da je čitav energetski sistem povezan i funkcioniše kao celina: elektroenergetika, naftni i gasni sektor, kao i proizvodnja iz uglja međusobno su uslovljeni.

Kako ističe, svaki poremećaj u jednom segmentu neminovno se prenosi i na ostale. Navodi da je Evropa pre nekoliko godina proizvodila oko 30 odsto električne energije iz gasa, dok je taj udeo danas smanjen na oko 15 procenata, što znači da je zavisnost manja, ali i dalje značajna.

Zbog toga, dodaje, poremećaji u snabdevanju gasom i nagli rast cena, koji je u poslednjim nedeljama dostigao oko 70 odsto – direktno utiču na proizvodnju struje, tržište električne energije i dovode do rasta cena u širem energetskom sektoru.

Ugalj kao kratkoročna rezerva

Govoreći o povratku uglja, Rajaković kaže da kratkoročno termoelektrane ostaju važna rezerva.

"Kratkoročno, termoelektrane na ugalj uvek će služiti kao strateška rezerva i pomagati u funkcionisanju elektroenergetskog sistema. Međutim, dugoročno gledano, ugalj će u narednim decenijama postajati sve manje značajan i sve manje uticajan u proizvodnji električne energije", objašnjava on.

Ušteda energije ključ za stabilnost i cene struje

Na kraju, Rajaković je poručio da je energetska efikasnost i dalje ključna.

"Moramo jačati", ističe, uz napomenu da je "i dalje najjeftiniji megavat-sat onaj koji se kroz energetsku efikasnost realizuje, odnosno uštedi".

Celo gostovanje Nikole Rajakovića možete pogledati u videu na početku teksta.