Profesor Lukić: Dva ključna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova

Cena nafte brent koju koristi i Srbija je već 90 dolara a najavljuje se i dalji rast od čak 150 dolara vrlo brzo ako se ne otvori Ormuski moreuz.

U jeku rasta cena energenata, pažnja svetske javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić ocenjuje u razgovoru za RTS da je trenutna situacija u tom regionu ozbiljnija nego prethodne energetske krize.

"Sadašnja kriza u Persijskom zalivu je bez presedana. Ako znamo da se četiri od pet najvećih naftnih polja u svetu nalaze upravo na rubovima Persijskog zaliva, onda možemo da zaključimo da je ovo situacija kakvu do sada nismo videli“, kaže Lukić.

Podseća da su i ranije postojali veliki poremećaji na tržištu nafte – od Jomkipurskog rata, preko Iranske revolucije, do rata Irana i Iraka i invazije Iraka na Kuvajt – ali da sada prvi put imamo istovremene i široko rasprostranjene poremećaje u gotovo svim zemljama regiona.

Veliki deo svetske trgovine naftom odvija se upravo kroz Ormuski moreuz, zbog čega svaka nestabilnost u tom području nosi ozbiljne globalne posledice.

Prema njegovim rečima, rizik nije samo u mogućem prekidu pomorskog transporta, već i u potencijalnim napadima na naftna postrojenja koja se bave eksploatacijom i preradom sirove nafte.

Rast cena već se preliva na pumpe

Cena sirove nafte tipa brent, koja je referentna za Srbiju, na zatvaranju berzi pred vikend dostigla je oko 92 dolara po barelu. To povećanje već se odražava i na cene goriva.

U Srbiji su, uz intervenciju države,  benzin i dizel poskupeli za tri dinara, ali profesor Lukić upozorava da bi pritisci na cene mogli da se nastave.

"Ministar finansija će verovatno imati pune ruke posla. Potrebno je praviti nove projekcije i proceniti koliki deo državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje“, kaže Lukić.

Kako objašnjava, jedna od mogućnosti jeste korekcija akciza.

"Te akcize mogu se smanjivati do nivoa od 20 odsto, uz mogućnost da se regulativa promeni i taj procenat poveća", kaže profesor.

Ipak, dodaje da svako smanjenje poreskih opterećenja mora da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti države.

Istovremeno podseća da investicioni rejting Srbije omogućava državi lakše zaduživanje ukoliko bi došlo do privremenog budžetskog deficita.

Strateške rezerve kao drugi instrument

Države, prema rečima sagovornika, imaju dva ključna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova.

Prvi je uticaj na cenu goriva kroz poreze i akcize, a drugi korišćenje strateških rezervi nafte.

"Korišćenje strateških rezervi nosi određene rizike, ali može pomoći da se ublaže kratkoročni poremećaji na tržištu“, objašnjava Lukić.

On dodaje da je Srbija poslednjih godina unapredila logistički sistem distribucije rezervi, delimično i zbog problema sa kompanijom Naftna industrija Srbije.

Mali distributeri pod najvećim pritiskom

Povećanje veleprodajnih cena posebno pogađa manje distributere goriva.

U regionu već postoje primeri zatvaranja manjih pumpi, između ostalog u Severnoj Makedoniji.

Lukić objašnjava da problem nastaje kada maloprodajne cene ostanu administrativno ograničene, dok veleprodajne nastavljaju da rastu.

"U tom slučaju određene maloprodaje mogu da uđu u negativnu razliku u ceni i da posluju sa gubitkom", navodi gost Dnevnika. Taj rizik, naglašava, ne pogađa samo male distributere već i velike naftne kompanije.

Gde Evropa može da pronađe alternativnu naftu

Kada je reč o nadoknadi nedostajućih količina iz Persijskog zaliva, mogućnosti su ograničene.

Jedina značajnija alternativa u regionu jeste naftovod koji povezuje istok i zapad Saudijske Arabije i izlazi na Crveno more, ali je njegov kapacitet već gotovo maksimalno iskorišćen.

Evropa bi, prema Lukićevim rečima, mogla da se više osloni na druge dobavljače. Među njima su: Norveška, Libija, Alžir, Nigerija, Angola kao i proizvođači iz regiona Kaspijskog mora poput Azerbejdžana i Kazahstana.

Hoće li se ruska nafta vratiti u Evropu

Jedno od pitanja koje se ponovo postavlja jeste da li bi kriza mogla da ubrza povratak ruske nafte na evropsko tržište.

Evropska unija je nakon rata u Ukrajini gotovo u potpunosti obustavila uvoz ruskih energenata. Dodatni problem predstavlja i stanje na naftovodu Družba, koji je trenutno van funkcije.

Profesor Lukić smatra da se u skorijem periodu ne može očekivati promena te politike.

"Evropska unija se do sada činila vrlo čvrsta u svojoj odluci kada je u pitanju uvoz ruskih energenata i ne vidim da bi u narednih nekoliko nedelja moglo da dođe do značajnog zaokreta", ističe Lukić.

Izuzeci za druge zemlje

Istovremeno, pojedine države dobijaju izuzetke kako bi osigurale snabdevanje.

Tako su Sjedinjene Američke Države dozvolile Indiji da nastavi uvoz ruske nafte zbog potrebe velikih rafinerija.

Prema Lukiću, takve odluke imaju za cilj stabilizaciju tržišta u zemljama koje bez alternativnih izvora ne bi mogle da održe industrijsku proizvodnju.

Inflacija kao globalni rizik

Pored problema u snabdevanju, najveća opasnost za svetsku ekonomiju jeste novi talas inflacije.

Cena nafte već se približava granici od 100 dolara po barelu, a dalji rast mogao bi da poveća troškove transporta, proizvodnje i hrane. 

"Kada se inflacija ponovo pokrene zbog rasta cena energenata, vrlo je teško zaustaviti taj proces“, upozorava Lukić.